Nemam šta da se foliram, da nešto budem što nisam. Što bih to radio? Nismo neka šminka, nismo neki kompleksaši da se predstavljamo u krivom svetlu. Pevam o onom što me dotiče, što me muči ili što me raduje, kaže frontmen Letu Štuke u razgovoru za Nova.rs pred koncerte u Srbiji.
Sarajevske Letu Štuke održaće koncerte 22. decembra u novosadskom Domu kulture, i sutradan, 23. decembra, u Zappa Bazi u Beogradu. Dino Šaran i ekipa iz benda vraćaju se pred srpsku publiku, ne bi li zaokružili priču oko promovisanja još uvek aktuelnog, četvrtog studiskog albuma “Topla voda”, objavljenog u novembru 2018. godine. Publika će imati priliku da čuje sve najveće hitove grupe: “Mjesto za dvoje”, “Šutiš”, “Minimalizam”, “U ovom svijetu”… Njihovi koncerti se kod nas uvek željno iščekuju, “Letu štuke” definitivno imaju vernu publiku u Srbiji.
– Izgleda da da. I u Srbiji i u regionu. U Beogradu baš dugo nismo bili, i jedva čekamo, baš nam se svira u Srbiji, a vidim i da je publici do toga – kaže Dino Šaran, frontmen benda, u telefonskom razgovoru za Nova.rs.
Dino ima brojne prijatelje u Beogradu i u Novom Sadu. Na primer, glumac Bane Trifunović je jedan od ljudi koji je baš blizak “Štukama”.
– I Bane i Sergej… Imamo dosta raje u Beogradu. Nisam neki jugonostalgičar, ali je realnost da sam rođen u Jugi i da sam ta generacija. Imam prijatelje u celoj bivšoj zemlji, pa i u Beogradu i Novom Sadu – konstatuje Dino I dodaje da “Štuke” spremaju novi album, ali da na predstojećim koncertima nećemo čuti nove stvari.
– Ne sviramo ništa od novih pesama, to je tek u začetku. Korona je prekinula promociju albuma “Topla voda” u pola turneje, i nije ni sviran koliko treba. Tako da zaključno sa ova dva koncerta to bi bilo to što se tiče tog albuma i idemo dalje. U Novu godinu sa novim pesmama – optimistično dodaje Dino.
Kritika kaže da su Letu Štuke pravi “no filter” bend, posvećen istini. Bez foliranja.
– Nemam šta da se foliram, da nešto budem što nisam, što bih to radio. Nismo neka šminka, nismo neki kompleksaši da se predstavljamo u krivom svetlu. Pevam o onom što me dotiče, što me muči ili što me raduje. Nemam kalkulacija kada pišem. To možda nije dobro, jer bih možda uzeo veće pare, bio veća zvezda, ali ne znam koliko bi me to zanimalo. Mislim da mi je draže da smo “no filter” kako kažu – iskren je Dino.
“Mesto za dvoje” je pesma koja je fenomenalno ostarila. Možda je to i najveći hit benda. Šeruje se svakodnevno na društvenim mrežama. Dino kaže da pesme menjaju oblik i značenje tokom vremena.
– Kada sam napisao “Mjesto za dvoje”, mislio sam na histeriju u Americi posle 11. septembra 2001. Video sam tada u kom pravcu to ide. Da se posledice bilo kakve političke ili ideološke histerije uvek odraze najviše na sirotinju. I onda se ta sirotinja deli na muslimane, katolike, pravoslavce, ovakve, onakve… Uvek sirotinja najebe, i to je čitava poenta. A ljudi su ljudi. Bog je jedan, nemamo mi svog Boga, vi svog, oni svog… Ako dečija krv treba da se proliva zbog toga, onda religiju treba ukinuti. Veru ne, to je privatna stvar – smatra on.
U zimskom periodu, Sarajevo je kao i Beograd jako često na listi najzagađenijih gradova na planeti.
– Otprilike je slično. Problem su cene energenata, i onda ljudi lože svašta, i dolazi do zagađenja. Pogotovo kod nas, gde je kotlina. Ne znam kako je u Beogradu, vidim da i vi kukate “najzagađeniji grad u Evropi”. Ne znam više ko je najzagađeniji, da li ste vi, da li smo mi… Svako se hvali da je najzagađeniji – duhovito opservira ovu temu pevač “Štuka”.
- Davor Janjić je bio dobar momak, dugo se nismo sreli. Odličan glumac, urbano dete. Moja generacija. Žao mi je što ga više nema, bio je u svemu divan. Bio je sklon porocima, valjda zbog te svoje senzibilnosti. Njega je, kao i celu našu generaciju, jako pogodio raspad Juge. I on se više nije od toga sastavio. Bio je čovek čistih namera. Jedna čista duša. Žao mi je što više nije među nama, ali šta mi znamo šta je Božiji plan, Bog najbolje zna šta je za nas dobro, za svakog pojedinačno i zajedno – kaže Dino Šaran o preranoj smrti glumca Davora Janjića.
Ovi naši prostori ponekad deluju kao da će večno funkcionisati po principu ljubavi i mržnje, pomešanih osećanja. Isti jezik, iste pesme, iste navike, a opet mržnja koja se malo po malo pojavi. Ali Dino ne misli baš tako.
– Nije to mržnja, to je politika. Mržnja je ono što je refleksija. Ono što se pušta kroz medije. A s druge strane bitno je i koliko su ljudi obrazovani ili ne… Ne bih rekao da je ta mržnja prirodna stvar, više mislim da je generisana. To nije zakucano ili zapisano. Ja govorim protiv toga, pevam protiv toga. Kako kod nas, tako i bilo gde u svetu. Na kraju balade smo skontali da smo džaba krečili, da je džaba bio i taj rat. Tu niko ništa dobro nije dobio – ubeđen je Dino koji je jednom izjavio da su “seljačine došle u gradove”.
– Nisam to ja rekao, to je stara izreka. Došli divlji isterali pitome. Znamo to svi – objašnjava nam.
- Sve ređe radim za druge, imam ponuda, ali ne da mi se u ovim godinama “šaltat”. Jedino ako mi baš odgovora izvođač po senzibilitetu. Zovu me u stilu: “Je l može nešto kao “Mjesto za dvoje?”. Ali trenutno radim samo naš novi album. Tako da ovoga puta svi koji čekaju pesmu, moraće da sačekaju - jasan je Dino.
Pisac i reditelj iz Sarajeva Namik Kabil rekao je nedavno da su Bošnjaci i Srbi dosta slični po neredu i aljkavosti, a Dino misli da smo slični po mnogo čemu.
– Sve je to isto, isti način razmišljanja, iste metode samoopravdavanja. Čitav spisak sličnih stvari. Uvek bilo i biće. Očigledno je. Svi smo ovde rođeni, odgojeni, isti jezik, slične kulture…
Kad je počeo rat u Rusiji, svi smo malo zaboravili na naše interne probleme, ljudi su stalno u strahu od totalnog rata, uništenja planete…
– Da bi neko pritisnuo dugme da pokrene nuklearni arsenal stvarno treba da ima debeo razlog i ozbiljan nerazum. Mislim da ti koji imaju tu mogućnost imaju isto tako i pare. Živi im se… A opet, vidim da dolar raste, euro pada, skaču cene energenata, nikom nije lako. Žao mi je Ukrajinaca, ali žao mi je i Rusa koje batinjaju na Crvenom trgu. Radi se zapravo o Putinovom režimu. Rusi su i Dostojevski, Rahmanjinov, Čehov… Ali grozno je to što se događa – zaključuje Dino Šaran.
Bonus video: Stanko Crnobrnja o povratku u osamdesete Ranije generacije muzičara radile su mozgom