0
Izložba "(Sa)vremenost kamena" autora dr Rajke Bošković otvorena je sinoć u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavljajući pedeset umetničkih dela – skulptura, video-radova i instalacija – koja obuhvataju poslednjih nekoliko decenija.
Dr Rajka Bošković, autor izložbe, povodom otvaranja je istakla da kamen kao materijal u svoj svojoj iskonskoj istinitosti, pruža izuzetne mogućnosti za umetničko oblikovanje.
– Zato je on i danas, kao i u antičko doba, podjednako zanimljiv umetnicima. Savremena umetnička scena svedoči o tome da, bez obzira na veliku količinu novih materijala, alata i načina mašinske obrade, čak i digitalne manipulacije, kamen i dalje privlači umetnike. I pored svih novina koje su nastale tokom 20. i na početku 21. veka u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, kamen ostaje i opstaje kao stalni podsticaj za umetnicki izraz – kazala je Boškovićeva.
Rajka Bošković je istakla da izložba nudi raznovrsna ostvarenja u domenu raznih poetika i različitih generacija umetnika, kao i raznovrsnih načina izražavanja – od skupltura i reljefa, preko slikarstva, odnosno mozaika, do video radova i konceptualnih dela.
Kao poseban segment izložbe, autorka je navela predstavljanje zgrade Muzeja savremene umetnosti sa ciljem da se predoči pravi primer sintagme arhitektura kao skulptura.
– Pored voluminoznosti samog oblika zgrade, kamen, odnosno beli mermer, veoma doprinosi skulpturalnosti muzeja. Da je zgrada sva u staklu, izgubila bi se takva vizuelna dejstvenost i monumentalnost. Upravo kamen daje dimenziju više. U tome se ogleda savremenost kamena u 21. veku, čak i u arhitekturi, a ne samo u skuplturi i slikarstvu – istakla je dr Rajka Bošković.
Autorkina ideja je bila da se, u sagledavanju suštine nadahnuća umetnika da se u 21. veku bave ovim materijalom, kroz razgovor s umetnicima dođe do toga šta ih to privlači kamenu.
– U današnje vreme, kada je prisutna „nepodnošljiva lakoća“ stvaranja – jer može da se stvara vrlo lako, zanimljivo, dopadljivo, da se lako predstavi i bude brzo prihvaćeno u javnosti – neko se vraća kamenu kao vrlo teškom materijalu, i u doslovnom i u metaforičkom smislu, što traži veliki trud i istrajnost. Zato mi je ideja bila da odabrana dela, koja su rađena ili podstaknuta kamenom, prate stavovi odnosno misli umetnika o kamenu kao nadahnuću za savremeni umetnički izraz. Istaknute misli ovih umetnika, od one „Kamen je moj prijatelj“ Borislava Nježića, do misli Dušana Petrovića da je „Delo u kamenu uhvaćeni dah stvaljen u večnost“, govori o zadivljujućoj fascinaciji kamenom čak i danas na početku 21. veka – zaključuje dr Rajka Bošković.
Umetnici… O kamenu. Od kamena. Iz kamena. U kamenu. Sa kamenom. Uz kamen. Zbog kamena… Šta se sve zbiva? Za čim se čezne? Šta se sneva? A šta oblikuje? I zašto? Umetničkim delima, ali i rečima/mislima/stavovima, savremeni umetnici Petar Vujošević (1959), Marko Vukša (1977), Marko Vučković (1992), Kristina Ivić (1995), Ivan Jeremić (1979), Milan Kulić (1988), Mladen Miljanović (1981), Jelena Mirković (1995), Borislav Nježić (1933–2016), Dušan Petrović (1962), Olivera Savić Popović (1950), Mice Poptsis (1950), Dejan Trivunac (1967), Goran Čpajak (1963) i Đorđe Čpajak (1961) o tome ubedljivo svedoče.
Tokom izložbe biće organizovan naučni skup pod nazivom „Savremenost kamena“, na kome će učesnici, pored umetnika i istoričara i teoretičara umetnosti, biti i pejzažne arhitekte, urbanisti, konzervatori, etnolozi i geolozi. Oni će sa različitih stanovišta sagledati značaj kamena kao materijala danas u 21. stoleću. Izložba će biti otvorena do 13. novembra.
Bonus video: Kustoskinja – koordinatorka izložbe Krivo srastanje Una Popović