Nestašni dečko Herst među besmrtnima: Ne plaši me Karavađo

"To što izlažem pored Karavađa, Berninija i Kanove me uopšte ne plaši. Pa i ja sam umetnik". Ovako Dejmijen Herst komentariše to što su njegova dela izložena uz stare majstore u rimskoj Galeriji Borgeze.

Galerija Borgeze, smeštena u raskošnoj vili ušuškanoj u bujno zelenilo, čuva spektakularnu kolekciju klasičnih rimskih skulptura, renesansnih i baroknih slika i neprocenjiva dela italijanskih vajara Đanlorenca Berninija i Antonija Kanove.

U ovaj dragoceni okoliš sa svojih 80 radova „ušunjao“ se Dejmijen Herst (65), dugo godina jedan od najozloglašenijih pripadnika nekadašnje generacije „mladih britanskih umetnika“ koji je stekao ime (i zapanjio mnoge) izlaganjem secirane krave u rezervoaru sa formaldehidom.

Iako je većina Herstovih skulptura izloženih u Galeriji Borgeze očito savremena, ima nekih koje se gotovo utapaju u ovaj klasični ambijent, zahvaljujući korišćenju tradicionalnih materijala poput bronze ili (Mikelanđelovog omiljenog) mermera iz Karare.

Ispod raskošne tavanice u glavnoj dvorani, i pred očima desetina bista raznih imperatora, ogromno stopalo sa sandalom autora Dejmijena Hersta jedva da deluje da mu tu nije mesto.

D nije reč o još jednoj rimskoj skulpturi već o delu provokativnog britanskog umetnika otkriva laboratorijski pacov sa uhom izraslim na leđima koji se penje uz prste od krečnjaka.

– To su potpuno uznemirujuća dela, ali čak i u našoj stalnoj kolekciji ima radova koji su snažni, užasavajući i zastrašujuće lepi, baš kao što istinska lepota i jeste – rekla je kustoskinja Ana Koliva za AFP, prenosi „Art dejli“.
– Tako da je ovo mesto gde Herstova poezija može da se uzdigne – ocenila je ona.

U glavnoj dvorani, bronzana statua obezglavljene žene ronioca, prekrivena koralima, upire ka ukrasnoj tavanici Marijana Rosija, a samo korak dalje je pet Diznijevih junaka u bronzi, izrađenih u sličnom maniru, kao da su upravo izvađeni sa nekog morskog dna.

Izložba „Arheologija sada“, otvorena do 7. novembra u Galeriji Borgeze, najvećim delom se sastoji od Herstovih radova iz postavke „Blago iz olupine neverovatnog“, prvi put prikazane u Veneciji 2017.

Herst je napravio radove uz izmišljen prateći tekst: To su artefakti koji su, navodno, otkriveni na morskom dnu u brodu „Apistos“, dok je nosio umetničko blago iz 2. veka za hram posvećen Suncu. Brod je potonuo blizu obale istočne Afrike, a blago je ležalo na dnu mora sve dok ga ronioci nisu „otkrili“ 2008. godine.

Kako je o izložbi te 2017. pisao „Art njuzpejper“, reč je o „monumentalnom odavanju počasti vajarstvu antičke Grčke i Rima, Astecima, civilizacijama u Kini, Africi, Indiji, na Baliju i više od toga. Herst je pustio svojoj mašti da se razmaše do nezamislivih razmera – ovako izgleda umetnost kada se sretnu razuzdana ambicija i očigledno neograničeni budžet“.

Kanovinu ležeću skulpturu „Paoline Borgeze Bonaparte kao Venere Pobednice“ okružuju dva seta grčkih aktova od bronze i ružičastog mermera.

Berninijevi „Apolon i Dafne“ okruženi su trima Herstovim skulpturama, svaka prikazuje ženu i muškarca u lancima, u različitim fazama raspadanja.

U intervjuu za rimsku „Republiku“, Herst je rekao da ga „Berninijeva dela raspamećuju“ ali da nimalo nije zainteresovan da se poredi sa njim.

– Svet u kojem danas živimo se veoma razlikuje od sveta u kojem su živeli veliki majstori zastupljeni u Galeriji Borgeze. Danas je drugačije biti umetnik – objašnjava Herst.

Na pitanje koji mu je umetnik omiljen, odgovara:

– Naravno da mi se sviđa Karavađo, ali lično više volim manje „čiste“ slike, prljave poteze Ticijana, Rembranta, Goje. Volim sve što se raspada, što se kvari – poručuje.

Napolju, na pločniku, ogromnu skulpturu „Hidre i Kali“ nadgledaju stabla limuna.

Hindu boginja bori se sa grčkim mitološkim čudovištem; zahvaljujući Herstu, drevno indijsko božanstvo prvi put se sreće sa stvorenjem s kojim se nekad hrabro borio Herkul.

Nakon otkrivanja postavke „Blago iz olupine neverovatnog“ 2017. u Veneciji kritičari su bili oštro podeljeni oko umetničke vrednosti izložbe.

„Dejli telegraf“ ju je nazvao „spektakularnom, naduvanom besmislicom, koja se može pokazati kao brodolom Herstove karijere“, dok je „Gardijan“ ocenio da je reč o „titanskom povratku formi“ koji je „iskupio“ Hersta.

„Fantazija koja je otišla predaleko?“, zapitao se novinar „Fajnenšel tajmsa“.

Najoštrija je bila Rejčel Kembel-Džonston iz „London tajmsa“, samoproklamovana Herstova obožavateljka, koja je napisala: „Ova izložba je, iskreno, apsurdna. Trebalo bi je baciti na dno okeana“.