2
Miloš je želeo da pokaže da njegova majka nije ispred drugih. Nadam se da su svi osetili da sam svoj poznati ego smanjila, kazala je glumica pred premijeru u BDP-u.
Danica Maksimović igra glavnu ulogu u komadu „Yankee rose“ čija je premijera zakazana za 5. novembar na Maloj sceni „Predrag Pepi Laković“ Beogradskog dramskog pozorišta. Biće to prvi put da sarađuje sa svojim sinom, rediteljem Milošem Lolićem.
Rad na predstavi opisuje kao „veoma težak, pun varnica, ali i ljubavi i poštovanja“.
– Nije bilo lako odvojiti emociju majke od glumice. Shvatila sam da nisam znala svoje dete kao reditelja, nisam radila nikada s njim dosad. Gledala sam, naravno, sve predstave koje je režirao i znala sam da je njegov rad konceptualno drugačiji od onog što smo gledali na ovim scenama – kazala je glumica na današnjem susretu s medijima u BDP-u.
Sve što je glumački ansambl predlagao, Miloš nije prihvatao jer je, dodala je Maksimović, od početka imao svoj cilj:
– Prvi put sam otišla kući i otplakala, shvatajući da ništa ne vredi da predlažem i da će biti šta Bog da. Miloš želi čisto pozorište, tačno, precizno, studiozan je u svemu, inspirativan… Ume da priđe glumcu, da mu šapne… Na mene urlikne iz gledališta, a ja se presečem. Želeo je da pokaže da njegova majka nije ispred drugih. Nadam se da su svi osetili da sam svoj poznati ego smanjila, da sam pokušala da se poništim i možda uspem u tome da ne budem ono što sam navikla – iskrena je bila Danica Maksimović.
Govoreći o komadu, istakla je da u pitanju specifična priča.
– Miloš je pronašao tekst Slobodana Obradovića i polazeći u Berlin samo ga je stavio na sto i rekao mi: “Pročitaj, pa ćemo se čuti”. Tako je i bilo, mada nisam ni znala šta sam pročitala. On je taj koji zna. Imao je ideju od početka i smatrao da sam sposobna da ispratim njegovu misiju. Mislim da smo uradili veliki posao. Stvarno smo se mučili, ali kada mi je dobacio: „Danice, bravo“, noge su mi se odsekle, nisam ni verovala da ću to doživeti! Znate, volim ga više od svega na svetu, i naravno umemo da se debelo zakačimo, ali je to uvek na kraju nežna, topla, priča puna ljubavi – ocenila je.
Komad je, kako je rekla, razuzdan, duboko tragičan mjuzikl o usponu i padu jedne žene.
– Glavna junakinja se uzdiže s dna i uspinje do planetarnih visina. To je težak put koji prolazi, ali se ne da. Parola joj je: “Pre bih umrla nego se predala”. Takva sam i ja privatno i potpuno je razumem – zaključila je Maksimovićeva, a Miloš Lolić za kraj dodao:
– Reč je o zahtevnom i teškom putu žene i njenom usponu i padu u Americi, ali pre svega u kapitalizmu. Reč je o posprdnom pogledu na patrijarhat, tužnom vicu o plavuši.
U predstavi igraju i Ivana Nikolić, Milan Čučilović, Sara Ristić, Luka Grbić, Ivan Zablaćanski, Amar Ćorović, Dimitrije Cincar – Kostić, Džonatan Mastor Lumbila, Mladen Lukić, Miloš Jakovljević i Iva Ilinčić koja je od danas postala stalni član Beogradskog dramskog pozorišta.
Bolest našeg društva je metastazirala
Slobodan Obradović napisao je tekst pre više od 10 godina, a kako kaže, aktuelniji je nego ikad.
– Tada su problemi o kojima sam pisao delovali mali ili nešto vrlo prolazno. Delovalo je da će društvo ozdraviti, ali naprotiv bolest je metastazirala. Živimo u svetu gde reč empatija više ne postoji, civilizacija se odrodila od Boga, a jedina ljubav je ona prema moći i novcu. Kao rezultat dobijamo usamljenost. Verujem da komad zvuči mračno i jeste, ali ima i dosta crnog humora – rekao je Obradović.
Bonus video: Danica Maksimović