“Danas ne možete ništa da uradite, a da nekoga ne uvredite”: Mobi o muzici, aktivizmu i celibatu

Mobi (5) je decenijama globalna muzička zvezda, njegov album iz 1999. godine “Play” bio je hit širom sveta – ali, kako sada kaže, borba za okončanje patnje životinja i zaustavljanje klimatskih promena je nešto gde je trenutno fokusiran. „Jednostavno sam prestao da vidim muziku kao posao,“ kaže on za "Independent". „Aktivizam mi se čini kao jedina dobra upotreba mog dnevnog svakodnevnog radnog vremena. A onda noću, radim na muzici i to je utočište gde mogu samo da dišem i uživam u vremenu provedenom u kreativnosti".

Njegov novi kolaborativni projekat "Always Centered at Night" koji izlazi ove nedelje, jedan je od plodova tog kreativnog prostora. Doveo je do albuma na kojem Mobi pruža muzičku pozadinu za pesme koje pevaju različiti umetnici, od Lady Blackbird do pevačice iz Holandije Gaide i britanskog pesnika Bendžamina Zefanije, koji je preminuo u decembru. „Nikada ga nisam čuo da recituje poeziju,“ kaže Mobi – njih dvojica su se poznavali kao veganski aktivisti – a njihova drum’n’bass saradnja, „Where is your pride?“, je pravo otkrovenje.

Većina izvođača na albumu su obojeni umetnici. Mobi je u prošlosti bio kritikovan zbog korišćenja glasova crnih izvođača koje je semplovao na albumu “Play” (kao što je Vera Hol, folk pevačica iz 30-ih, na pesmi „Natural Blues“). „To je tako komplikovano, osetljivo, kulturno, kreativno minsko polje“, kaže on, „sve što radim je da nekako lutam kroz to i pokušavam da se vodim željom da stvaram muziku koju volim. I, kao što znamo, u ovom delu 21. veka, ne možete učiniti ništa a da ne uvredite nekoga. I znam da su neki ljudi zbog toga toliko paralisani da ili stvaraju samo najbezopasniju umetnost, ili ne stvaraju ništa.“ Njegov kriterijum za rad sa nekim, kaže on, „je jednostavno emocionalni kvalitet njihovog glasa“.

Mobi trenutno živi sam u svom domu u Los Anđelesu.

„Poslednja veza koju sam imao bila je pre oko 10 godina,“ kaže on, „i kada se veza završila, čuo sam taj mali glas koji je rekao: 'Da, nije tvoja sudbina da imaš normalnu vezu.'“ Tokom godina imao je dosta veza, uključujući i Lanu Del Rej. Ali dejtovi su mu često izazivali napade panike.

Shvatio je da su mu važne stvari poput filantropije, politike i kreativnosti, ali taj mali glas je bio nostalgičan, kaže on. Govorio mu je o „svetu veza, braka, porodice, dece… skoro kao da me tapše po leđima i kaže: 'Žao mi je, to nije za tebe ovog puta.' Bio sam kao, OK, ima tu tuge, ali to je takođe potkrepljeno mojim iskustvom. I to nekako ima smisla. Tako da, kao rezultat, u poslednjih 10 godina nisam izašao na dejt s nekim niti sam ga čak ni tražio.“

Kao neko ko je u svojoj autobiografiji opisao svoj promiskuitet kao „legendarnu stvar“ na Donjem Menhetnu početkom 2000-ih, Mobiju verovatno nedostaje seks? Ili čak intimnost? „Ne, to je jedina stvar koja je čudna – da nije čudno,“ kaže on. „Očigledno je da živimo u svetu u kojem su svi opsednuti svakim aspektom veza i intimnosti. I vrlo je čudno kada se povučete – ne iz nekih vrlinskih razloga. Nisam deo monaškog reda. Više je to racionalni empirizam koji kaže, OK, pretpostavljam da to više nije deo mog života.“

Njegovi euforični nastupi uživo pomogli su mu da se probije 1993. godine, “Melody Maker” ga je nazvao „vrsnim šoumenom/šamanom“ na sceni, kao i adrenalinskim zavisnikom. Ali sa albumom “Play” iz 1999. godine postao je velika zvezda. Klasik „Porcelain“ dala je naziv njegovoj prvoj memoarskoj knjizi iz 2016. godine; njegova druga knjiga “Then It Fell Apart”, objavljena 2019. godine, preuzela je naslov iz stiha pesme „Extreme Ways“ sa albuma “18” (2002), koji je bio na vrhu top lista u 12 zemalja. Mobijevu muziku je teško kategorisati, baš kao i samog čoveka, preleće između žanrova, od ambijenta do panka i tehna, ali njena melodijska srž je čini dostupnom svima.

Iza uspeha, međutim, stajala je problematična prošlost. Još 1995. godine, Mobi je rekao jednom muzičkom novinaru da je bio u tolikom bolu i agoniji zbog raskida da je počeo da se opija i traži utehu u neobaveznom seksu. Drugi novinar ga je zatekao na vratima prekrivenog crnom bojom nakon napada besa, tokom kojeg je ispisao uvredljive slogane po zidovima.

Do 2008. godine, kada je objavio optimistički album “Last Night”, zloupotreba supstanci ga je dovela u teško stanje. „Bio sam suicidalan i tražio sam bar koji bih mogao da kupim kako bih mogao da se napijem do smrti“, napisao je u knjizi "Then It Fell Apart". Danas, može jasno da vidi tu situaciju. „Dodirivao sam dno kao alkoholičar i kao narkoman“, kaže. „Mnogi moji prijatelji uzimaju drogu jednom ili dva puta godišnje i to nije problematično. Ja sam uzimao drogu često. I to je bilo veoma problematično.“

https://www.youtube.com/watch?v=0yiUEKFpqeg

Da li je u kontaktu sa drugim poznatim borcima za prava životinja, kao što su Riki Džervejz i Hoakin Finiks? „Veganska mafija,“ kaže on, sa priznanjem. „Uglavnom se svi poznajemo, posebno jer sam nekada imao restoran u LA-ju zvan 'Little Pine'. I u nekom trenutku, svi u veganskoj mafiji su jeli tamo, od Morisija do Dikaprija, do Runi Mare i Hoakina. Njega poznajem decenijama. On zauzima neverovatno dragoceno i posebno mesto... čak i Riki Džervejz, ako kaže nešto o trans osobama s čim se možda ne bih složio, pomislim, da, ali on je aktivista za prava životinja. I dalje ga na neki način poštujem zbog toga što daje novac organizacijama za prava životinja i što je tako otvoreno u tome.“

Bonus video: Mik Džeger - Sex, Drugs, and Rock’n’Roll i tako 80 godina