3
Izražavamo svoj protest i nezadovoljstvo zbog odluka koje ste doneli, navodi se, između ostalog, u otvorenom pismu plesne scene ministarki kulture Maji Gojković.
Umetnici i akteri plesne scene u Srbiji, ali i građanke i građani zemlje koji više decenija nesebično ulažu svoje znanje i rad u srpsku kulturu i društveni razvoj, protestuju i izražavaju nezadovoljstvo u otvorenom pismu Gojkovićevoj zbog odluka koje je donela i potpisala u „formi Rešenja o dodeli sredstava za sufinansiranje projekata u oblasti Umetnička igra – balet, narodna igra, savremena igra (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija) u 2023. godini od 5. maja“.
Takođe, izražavaju i protest zbog toga što su rezultati objavljeni tek 24. maja, čime je prekršen „zakonski rok koji je dat za ovu proceduru“, a time je i „ugroženo njihovo pravo na rad“, zapravo odluka ministarke kulture je „ove godine potpuno onemogućila rad čitave nezavisne plesne scene“.
Jedini instrument kulturne politike koji Ministarstvo kulture ima za oblast plesa zloupotrebljen je na više načina. Naime, iako se radi o konkursu za Savremeno stvaralaštvo, ove godine je Ministarstvo podržalo samo jednu novu plesnu produkciju, koja, uz to, nastaje u okviru plesne škole, a ne profesionalnog plesnog okruženja, zbog čega predstavnici plesne scene „zahtevaju hitno objašnjenje za takvu odluku“, a u suprotnom smatraće da je namera ministarke kulture „da u potpunosti onemogući rad savremene plesne scene i eliminiše je“.
Na konkursu je, kako tvrde, trećina ionako nedovoljnih sredstava dodeljena ogromnom broju amaterskih društava i projekata amaterskog stvaralaštva, ukidajući dodatno mogućnost za savremenu umetničku produkciju.
„I ne samo to: iz budžeta za ples finansirate guslarske programe i druge muzičke programe koji nemaju nikakve veze sa bilo kojom formom plesa. Zato zahtevamo da pod hitno osmislite liniju za amatersko stvaralaštvo koje je neophodno sistemski podržati posebnim merama kulturne politike“, stoji u pismu.
Takođe, jedna trećina sredstava iz linije 481 za civilni sektor ponovo je dodeljena „privatnom, visokoprofitabilnom festivalu, i za podršku isključivo stranim velikim, bogatim kompanijama, sa programom namenjenim samo bogatim građanima naše zemlje“, zbog čega zahtevaju da osmisle druge načine finansiranja ovakvih programa, koji neće preuzeti novac namenjen novim praksama stvaralaštva i produkcije koje se na lokalnoj umetničkoj sceni razvijaju preko 40 godina posvećenim umetničkim i pedagoškim radom.
U komisiju su, kako ukazuju, ponovo pozvali osobe koje ne poznaju dovoljno kretanja i dinamične i višeslojne pojave u polju savremenog plesa i dolaze iz dominantno institucionalnog konteksta. A s obzirom da u „tom institucionalnom kontekstu savremeni ples gotovo da uopšte ne postoji, logično je pitanje njihove kompetentnosti da procenjuju pojave, programe, stvaralaštvo i potrebe u ovoj oblasti plesa“. Podsećaju i da svake godine Ministarstvo kulture dobija predloge stručnjaka koji te godine nemaju svoje projekte, ali bi svojim uvidima i znanjem mogli da doprinesu kvalitetnim i objektivnim odlukama o razvoju oblasti plesa kroz taj jedan jedini instrument kakav je godišnji konkurs, zbog čega zahtevaju da ti predlozi počnu da se uvažavaju.
Zabrinjava, kako objašnjavaju, i činjenica da se u komisiju ponovo uvode akteri scene sa visokim pozicijama kao što su predsedništvo organizacije koja konkuriše (Udruženje baletskih umetnika Srbije). Dozvolila je ministarka, kako tvrde, da jedna od članica komisije dodeli tri miliona dinara organizaciji u čijem je predsedništvu, te time ugrozi konkurs „koruptivnim mehanizmom koji je Gojković svojim potpisom legitimisala“.
Navedene odluke, ukazuju potpisnici pisma, svedoče ne samo o odsustvu bilo kakve sistemske kulturne politike za ples i uopšte savremeno stvaralaštvo, već i o duboko zabrinjavajućoj nekompetentnosti Ministarstva kulture i njenih komisija da se bave ovako važnim zadacima.
„Posledice toga trpimo godinama u vidu nemogućnosti za redovan i nesmetan rad, odlaska mladih i srednjih generacija umetnika i stručnjaka u inostranstvo, srozanog socijalnog statusa i života u nezasluženom siromaštvu, nerešavanja sistemskih pitanja i problema našeg sektora koji nema niejdan adekvatan radni prostor niti scenu na kojoj može redovno predstaviti svoj rad“.
Dugogodišnje odsustvo svakog dijaloga sa plesnom scenom i njenim akterima i zatvaranje mogućnosti da imaju uticaj na kulturne politike koje treba da regulišu njihovo polje rada dovelo je, kako još navode, do sistemskog urušavanja tog polja i nagomilanog besa koji ovim putem izražavaju. Osim besa, izražavaju i zabrinutost zbog odsustva dijaloga između Ministarstva i plesne scene i zbog svođenja komunikacije isključivo pravnim putem, kao u slučaju tužbe koju je nezavisna plesna scena dobila protiv Ministarstva kulture 2016. godine kada je polovina sredstava za finansiranje bila dodeljena Beogradskom festivalu igre.
„U skladu sa svim navedenim zahtevamo da ove odluke preispitate i otvorite prostor za dijalog, saradnju, solidarnost, zajedničko odlučivanje o ovim pitanjima i da tako vratite poverenje radnika i radnica u kulturi u rad Ministarstva kulture“, zaključuje se u otvorenom pismu Maji Gojković, koje je potpisalo 140 umetnika.
Bonus video: Maja Gojković
