0
"Da Vinči u dugovima" umetnička je instalacija čiji je cilj da ukaže na jedan od najvećih problema u Americi, a to su dugovi za školovanje na koledžima. Ovo umetničko delo, satkano od 2.600 pravih diploma koledža, tvorci su s namerom nazvali po slavnom renesansnom slikaru jer se njegova dela prodaju po astronomskim ciframa. Autori "Da Vinčija u dugovima" tvrde i da njihova instalacija, kada se zbroje svi njeni delovi, nezvanično vredi 470 miliona dolara i podsećaju da bi to bilo za 20 miliona više od najskuplje prodate slike na svetu - Leonardovog "Salvatora Mundija".
Instalacija „Da Vinči u dugovima“ (Da Vinci of Debt) je trenutno izložena u njujorškom Grand central terminalu. Iako nije, poput Leonardove slike Leonarda da Vinčija, prodata na aukciji njeni tvorci tvrde poluironično i polušaljivo da je to najvrednije umetničko delo na svetu, a njime zapravo šalju britku društvenu poruku.
Ovo delo, čije je stvaranje finansirala kompanija „Natural Light“, ciljano je napravljeno, prenose američki mediji.
S namerom su „pozajmili“ prezime slavnog slikara, o čija se dela kupci otimaju na aukcijama izdvajajući za njih basnoslovne sume, kako bi javno iskazali svoj društveni komentar. Tačnije, poruku kojom potcrtavaju studentsku dužničku krizu koja je zarobila oko 45 miliona diplomaca američkih koledža.
Javnost, kako tvrde autori, treba da bude svesna problema sa kojima se suočavaju oni koji studiraju u Americi. Umesto da se obrazuju i doživljavaju lepe momente na koledžu, studenti su ophrvani finansijskim poteškoćama.
Umetničko delo „Da Vinči u dugovima“ zapravo je kaskadna instalacija napravljena od čak 2.600 primeraka pravih diploma koledža. Svaka od tih diploma vredna je 180.000 dolara. Jer, toliko košta četvorogodišnje školovanje na jednom američkom koledžu, poručuju tvorci ovog umetničkog dela.
I kada se zbroji vrednost svih diploma od kojih je satkana instalacija, dolazi se do cifre od 470 miliona dolara. A to je oko 20 miliona više od do sad najskupljeg umetničkog dela na svetu – Leonardove slike „Salvator Mundi“, stare šest vekova. I dok niko još za ovu instalaciju nije izdvojio tih famoznih 470 miliona dolara, njeni autori poručuju da je ona svakako vrednija od slike koja je pre četiri godine srušila sve aukcijske rekorde.
Impresivna instalacija se može videti uživo na jednom od najprometnijih terminala na Menhetnu, ali i u digitalnom obliku, na sajtu kompanije „Natural Light“. Zahvaljujući aplikaciji Snepčet moguće je čak, uz korišćenje antirefleksnih sočiva, „stvoriti se“ u virtuelnom svetu „Da Vinčija u dugovima“ i istražiti svaki kutak.
– Dugovi za školovanje na koledžima danas predstavljaju jedan od najvažnijih i najvećih problema u Americi. Na taj problem pokušali smo da skrenemo pažnju umetničkim delom, shvativši da su cene koje se dostižu na tržištu umetničkih dela sjajna analogija za troškove četvorogodišnjeg školovanja na koledžu. I jedne i druge su toliko visoke da su „otišle na nebo“ – objasnili su idejni tvorci „Da Vinčija u dugovima“.
Dok se ova instalacija ne pojavi na nekoj aukciji ili dok je neko ne kupi za tu cifru, zvanično ne može da nosi „titulu“ najskupljeg umetničkog dela. Oficijalno to je i dalje „Salvator Mundi“, slika koja je novembru 2017. godine postala najskuplje prodato umetničko delo u istoriji. Dostigla je tada tri puta veću cenu od procenjene koja je iznosila 120 miliona dolara.
Delo je rađeno u ulju na drvenoj podlozi i prikazuje Isusa Hrista koji u levoj ruci drži kristalnu kuglu, dok podignutom desnom blagosilja. Da Vinčijeva slika iz 1500. godine najpre je bila u vlasništvu engleskog kralja Čarlsa Prvog, da bi joj se onda izgubio svaki trag.
U javnosti se pojavila ponovo u 19. veku kada ju je kupio jedan britanski kolekcionar, kao delo Đovanija Boltrafija, jednog od Da Vinčijevih učenika iz ateljea. Prodata je 1958. godine, takođe na aukciji, za sumu od samo pedesetak dolara.
Ali, kada je njujorški trgovac umetninama Aleks Pariš 2005. godine kupio sliku za 10.000 dolara stručnjaci su ustvrdili da je autor, ipak, Leonardo da Vinči. I šest godina kasnije slika je, kao Da Vinčijeva, izložena u londonskoj Nacionalnoj galeriji u okviru velike retrospektivne izložbe renesansnog majstora. Uprkos sumnjama u autentičnost koje su je od početka pratile slika „Salvator Mundi“ je prodata u „Kristiju“ za 450 miliona dolara neimenovanom kupcu, iz saudijske kraljevske porodice.
