Najlepši primerci dvorskih servisa ruske carske porodice Romanov pred publikom su do 24. novembra na izložbi “Carski porcelan“ u Narodnom muzeju u Beogradu. Ovaj veličanstveni događaj će vas omađijati i na trenutak učiniti da vam život bude carski.
Кako je izgledala omiljena šoljica ruske carice Jelisavete Petrovne? Na kakvim tanjirima je serviran desert Aleksandru Prvom? Zašto je Nikolaj Prvi toliko voleo Gotski servis? Кoje su posuđe koristili ruski carevi na svadbenim banketima i tokom morskih putovanja na jahti “Deržava”? Zašto je Rafaelovski servis pravljen čitavih dvadeset godina?
Odgovore na ova i druga pitanja daje izložba “Carski porcelan” koja je postavljena u okviru „Dana Emitraža“ i traje do 24. novembra.
– Carski porcelan predstavalja servise sa dvora Romanovih, i govori o njihovoj svakodnevici, svečanostima, tradiciji, ali i o umetničkim stilovima od 18. do prve polovine 20. veka – rekla je novinarima Irina Bagdasarova, naučni sekretar Odeljenja za istoriju ruske kulture u Ermitažu.
Ona je dodala da su porcelan u Rusiji zvali belim zlatom careva, zato što je bio redak i skup.
– O ruskom porcelanu je maštao još Petar Prvi, putovao je po Evropi i kupovao unikatne predmete – šoljice, posude… U periodu kada je vladala njegova ćerka Jelisaveta Petrovna, počela je proizvodnja ruskog porcelana. U Peterburugu je 1774. godine osnovna carska porcelanska fabrika, a zvala se Nevska porculanska manufaktura. Slavimo Dimitrija Vinogradova, koji se smatra da je izumeo porcelan u Rusiji. Potom je napisao teoretski rad kako se on pravi, od kog materijala, tako da je tajna bila otkrivena – glina, kvarc i alabaster.
Od osnivanja pa sve do revolucionarnih događaja 1917. godine, ova fabrika je bila zvanični snabdevač ruskog carskog dvora, i upravo na tom mestu su nastajali izuzetni kompleti servisa sa monogramima vladajućih monarha. Veličanstveni setovi za jelo, desert, čaj i kafu napravljeni u Carskoj fabrici porcelana odlikuju se finim polihromnim slikanjem, elegantnim reljefnim elementima i bogatom pozlatom.
Eksponati predstavljeni na izložbi vezuju se za vladavine skoro svih ruskih careva – od Jelisavete Petrovne do Nikolaja Drugog. U središtu su čuvene svečane garniture koje su korišćene tokom ručkova i prijema u Zimskom dvorcu i drugim carskim rezidencijama, kao i na jahtama. Ove prelepe objekte, kako je rečeno, precizno su rekonstruisali profesionalni vajari i umetnici na osnovu istorijskih modela iz kolekcije Ermitaža. Remek-dela ruskih majstora napravljena su tako što su uzete u obzir sve nijanse složenih oblika, plastične i slikovne dekoracije originala.
– Sa ovom izložbom vi ulazite u Ermitaž, i pod smo osmislili da bude isti, crno-beli mermer. Prva sala je posvećena carici Jelisaveti Petrovnoj. Svaki detalj smo dobro proučili u arhivi, i otuda i ovaj spiralni sto. Ona je kod različitih arhitekata naručivala drugačije forme stolova, ali joj je ovaj bio omiljen.
A na tom stolu je, otkrila je ruska istoričarka umetnosti, retka, posebna kolekcija.
– To su tri čajna servisa koja su pripadala Jelisaveti Petrovnoj – „Jelisaveta“, „Lični“ i „Randevu“. Čajnik, posude za mleko i za šećer, plus šoljice, činilo je servis. Još u 18. veku je bila poznata „igra obmanjivanja“, pa je i ovaj servis izgledao kao da je od zlata. Na primer, svaka šoljica je i unutra pozlaćena, a vrhovi poklopaca su napravljeni u obliku ruže. Svi su vredni, ali njen lični servis u rokoko stilu sa reljefinim ružama smatra se najlepšim. Izrada i lepljenje latica su jedinstveni i danas se rade i lepe ručno.
Na izložbi su korišćeni i vizuelni efekti, posebno u sali pod nazivom „Zaboravljene forme“, gde su predstvljeni eksponati iz 19. veka i predmeti Aleksandra Prvog.
– Izložili smo ruski servis „Gurjevski“ za ručavanje, a zovemo ga i enciklopedija ornamenta u ampir stilu, a to znači da se nijedan oslikani motiv ne ponavlja. Zato smo pomoću novih tehnologija osmislili da svaki posetilac može da vidi njegove šare. Moram da istaknem da smo sav porcelan dovezli iz Sankt Peterburga, naši umetnici su uradili dizajn salveta kao što je na originalnim slikama, dizajneri su uradili i sto od sedam metara, ali zahvaljujući ogledalu koji smo postavili duplo je duži. Takođe mi je veoma važno da kažem, da smo escajg i čaše kupili kod vas u antikvarnicama. A bukete od svile koji sada krase ovaj carski sto, uradili su vaši majstori. Imate zanimljive i kretivne ljude – izdvojila je Irina Bagdasarova, autorka izložbe i dodala da su specijalno za ovu priliku fotografisali najvrednije predmete.
Servis Aleksandra Prvog je isto poseban, a zanimljivo je, kako je rekla, da prvi put na nekoj izložbi nema nijedne etikete, ali zato posetioci mogu za uspomenu da ponesu meni.
U sledećoj sali je upriličen pogled na trpezu Nikolaja Prvog, u stilu istorizma i posebno gotike.
– Servis koji je izložen napravljen je 1831. specijalno za Zimski dvorac kao zvaničnu rezidenciju. Pravljeni su i za rezidencije u okolini, kao i za jahte, od kojih je svaka imala svoj unikatni komplet. Ovde je prikazan onaj koji je pripadao jahti „Deržava“, zato i preovlađuju morski ornamenti, a i servisi su veći i masivniji zbog ljuljanja broda – ispričala je Irina Bagdasarova.
U delu koji pripoveda o Aleksandru Trećem, dok je još bio veliki knez, nalaze se ormani sa servisima. Objašnjeno je da su se tako čuvali jer, verovali ili ne, ni u dvorcima kod Romanovih proslave.
– „Rafael“ servis je jedan od poslednjih koji je sačuvan a urađen je po želji Katarine Druge. Najduže je rađen, čak 20 godina, jer je oslikavanje bilo ručno, a detalji su izuzetno sitni – napomenula je autorka.
Pored vaza, prikazane su i najvrednije skulpture iz perioda Nikolaja Drugog, a pripadaju rokoko epohi – „Dama sa maskom“, „Zaljubljeni“ i „Dama sa papagajem“.
Ovo je samo delić priče o ovoj fascinantnoj izložbi koja prvi put gostuje u Beogradu. Ali, ništa nije tako raskošno, otmeno, prefinjeno, suptilno, kao kada se umetnost porcelana vidi uživo. Jer, osim tog ugođaja, bar se na trenutak osećate kao carice i carevi.
Bonus video: Izložba „Priroda i jezik“