7
Dodelom nagrada "Aleksandar Lifka" i srpskom premijerom najnovijeg ostvarenja Jorgosa Lantimosa "Sva lica dobrote" večeras je otvoren 31. Festival evropskog filma Palić. Na sreću, pa je kiša zaobišla večeras Suboticu i Palić, te je tako publika ispunila magičnu Letnju pozornicu.
S obzirom da Festival evropskog filma, kao uostalom i gotovo svaka manifestacija u Srbiji, zavisi od finansijske podrške lokalnih, regionalnih i republičkih organa, tako su otvaranju 31. Palića prisustvovali, uz brojne filmske stvaraoce, žiri i najviši zvaničnici Pokrajinske vlade, među kojima i predsednica iste i doskorašnja ministarka kulture Maja Gojković. I, kako palićka tradicija nalaže, najpre se, ispred grada Subotice posetiocima svečane ceremonije otvaranja obratila članica Gradskog veća za kulturu Milanka Kostić primetivši da je festival „mesto na kom nestaju razlike“ i dodavši:
– Filmski festivali su dani slavljenja emocija, na kojima učimo šta je život i kako mu odgovoriti na izazove – poručila je Kostić, nakon čega je na binu izašao državni sekretar Ministarstva kulture Miomir Đorđević. Sekretar je u ime ministra kulture Nikole Selakovića pozdravio sve, napomenuvši da će narednih dana Palić biti „kreativna prestonica filma“ i da je posredi jedan od najinspirativnijih događaja, koji opija magijom stvaralaštva jer publiku vodi na puteve mašte u autentičnom ambijentu Palića.
No, kad je Đorđević počeo da priča o rekordnim ulaganjima Ministarstva kulture u ovaj festival, kao i onim Vlade Srbije u filmsku industriju začuli su se zvižduci iz publike. A naročito kad je pomenuo da je sve, tačnije da su ogromna ulaganja u domaću kinematografiju, krenula dok je sadašnji predsednik Srbije „Aleksandar Vučić bio premijer“. Orilo se – „Uaaa“, ili – „Hajde, bre, završi“ Letnjom pozornicom. Čuli su se i povici: „Da li ti je Vučić to crtao, hajde idi kući“… „Hvala, hvala“, uzvraćao je Đorđević publici koja ga je nagrdila…
Ništa bolje nije, bar na početku, prošla ni predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, koja je dočekana negodovanjem, uzvicima „Ua“, ili „Evo i Maje, samo nam je još ona falila“. Nije se, međutim, bivša ministarka kuture dala pokolebati, rekavši kako joj je zadovoljstvo da se svima obrati na otvaranju Palića.
– Ovaj praznik filmske umetnosti među najvažnijima je kulturnim događajima u Srbiji. Palić će narednih dana biti evropska prestonica filma, tokom kojih će publika moći da uživa u 150 filmova. Ključni segmenti svakog dobrog festivala jesu kvalitetan odabir filmova, stručni žiri, radionice… Takav je slučaj s ovim festivalom koji iz godine u godinu dobija na kvalitetu i dokazuje da je jedan od najboljih u Evropi – kazala je, između ostalog, Maja Gojković.
A, onda se, posle govora političara, koji su neslavno prošli, konačno, i na radost publike, prešlo na ono što zaista čini festival – a to su filmski stvaraoci. Tradicionalna nagrada „Aleksandar Lifka“ za doprinos regionalnoj kinematografiji uručena je slavnom bosanskohercegovačkom reditelju i producentu Ademiru Kenoviću, a pre toga je publika mogla da se podseti inserta iz nekih sineastinih filmova, poput „Kuduza“ iz 1989. godine. Uručio mu je priznanje programski direktor Palića Miroslav Mogorović napomenuvši da je Kenović, ne samo definisao kinematografiju bivše Jugoslavije, već da je to nastavio da čini i u onome što nazivamo danas regionom.
– Toplota i ljubav prema životu jesu ono što on prenosi u svojim filmovima i zato mi je drago što naše gostoprimstvo možemo da podelimo s Kenovićem – istakao je Mogorović, a laureat je naglasio kako je srećan što je na Paliću:
– Poslednji put sam ovde bio nedavno, 1979. godine (smeh). Zahvalio bih se svima onima koji omogućavaju da se ovi filmovi stvaraju. A onda i prijateljicama i prijateljima, koleginicama i kolegama koji su učestvovali u stvaranju blaga jugoslovenskog i sada regionalnog filma. Zahvaljujem se i prijatelju Raletu Zelenoviću koji je uspeo, pored dosta izazova, da realizuje ovako fantastičan događaj koji vi svi podržavate – skroman je bio Kenović, pozdravljen dugim aplauzom.
Veliki umetnik Fedon Papamihael, snimatelj, direktor fotografije i reditelj, rođen u Atini, dva puta nominovan za Oskara i Bafta nagradu, koji se na poziv Džona Kasavetesa, s kojim je radio, kao i s Vimom Vendersom, Rodžerom Kormanom, ili Alekandrom Pejnom, obreo u Americi, takođe je ovenčan nagradom „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Nakon inserata iz kultnih filmova na kojima je radio, poput Vendersovog „Hotela od milion dolara“, Mogorović je najznačajniju nagradu Palićkog festivala darivao slavnom autoru, koji je poručio:
– Hvala svima. Ovo je veoma specijalno priznanje, i čast mi je da dođem u ovu zemlju, jer imam bliske veze sa Srbijom. Rođen sam u Grčkoj, ali sudbina me je odvela u Ameriku. I među brojnim evropskom prijateljima najviše je njih tamo bilo iz Srbije. Vrlo rano sam se upoznao sa srpskim filmom, šljivovicom, „Kalašnjikovim“, odnosno Bregovićem. A potom sam i radio s njim film u Crnoj Gori. Film „Nebraska“ je star, „Hotel od milion dolara“, takođe, više od 20 godina, ali uveravam vas da neću prestati da radim, jer drugo ništa ne znam. Šta – da kuvam, plovim? Sutra ćete videti na festivalu moj film sniman u Grčkoj, a i pored silnih godina provedenih u Americi, Balkan je moj dom!
Poslednja laureatkinja na svečanoj ceremoniji otvaranja 31. Palića priznanja „Aleksandra Lifke“ za doprinos evropskoj kinematografiji bila je, konačno, dama – ili kako su voditelji napomenuli „rođena glumica“ – Anica Dobra. Uz prethodno podsećanje na bogat filmski opus Dobre, odnosno delića naslova „Ljubav i drugi zločini“ ili „Crni bombarder“, na scenu su izašli glumica i direktor festivala Radosav Zelenović. Glumica je dočekana najvećim aplauzom, a Zelenović je ocenio da je podjednako dobra na filmu i u pozorištu i da su joj nagrade od početka deo karijere:
– Anica – dobra u životu i Anica – odlična na filmu – našalio se Zelenović uručivši joj priznanje, a prekidana povicima – „Bravo“ dramska umetnica je kazala:
– Razmišljajući kako je uopte došlo da večeras ja stojim na ovom mestu pomislila sam da to nije samo zbog filmova koji vi i ja volimo, već mislim da je i zbog onoga što stoji pre, i iza jednog filma – to su neke nevidllive, tanane, jako fine niti koje mi glumci mislima prenosimo do vas. A vi ih, na svu sreću, prepoznajete – kazala je Dobra, pročitavši potom neke svoje misli koje je, kako je priznala, prate i dolaze joj dok snima filmove: „Ma, imaš pravo Anice da radiš šta ti je volja, i ono što sa svakim napisanim tekstom možeš da učiniš – krši očekivanja, razočaravaj sebe i druge, preteruj, budi dinamična, prelazi, prećuti, budi brižna, nevaspitana pred kamerom, ne – ipak budi detinjasta, tendenciozno glasna ili pretiha, ne izvinjavaj se, oprosti ako možeš, izaberi svoju perspektivu, ili ipak nemoj tako – samo pusti, govori između redova, ili ipak ćuti; budi sklona miru, pristojno borbena, pravi pauze, preduge – ne, ipak, bolje prekratke, ili ih nemoj praviti uopšte, budi banalna, komplikovana, ranjiva, odbij da odgovoriš, slavi pitanje, prećui suštinu, uradi šta ti je volja i pričaj priče…“
– E, to su te niti koje svi vi prepoznajete, a sada su na Paliću postale zlatne niti. Zahvalna sam večito svim izuzetnim filmskim stvaraocima. Čestitam nagrađenima, a vama hvala od srca što delite sa mnom ovaj blistavi trenutak – rekla je Anica Dobra i zvanično proglasila 31. Festival evropskog filma Palić otvorenim.
I publika je mogla da vidi prvi od 150 filmova koji su na „meniju“ 31. Festivala evropskog filma Palić. I to ostvarenje „Sva lica dobrote“ Jorgosa Lantimosa, koje je svetsku premijeru doživelo na Kanu, i tako je s Kroazete film s Emom Stoun stigao i u Srbiju, na Palić. A započinje film onom čuvenom pesmom Juritmiksa i stihovima: „Sweet Dreams are Made of this“…
Bonus video
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare