0
Još jednom ću (nepotrebno) započeti recenziju svojim sufliranjem distributeru da bi prema originalnom naslovu Nope, kao naša adaptacija bolje došlo “Jok” (ili “Nema šanse”) nego postojeće “Ne”.
Što se tiče samog filma, reditelj Jordan Peele je posle samo dva naslova (Get Out i Us) uspeo da sebe etablira kao autora prestižnog bioskopskog sadržaja, koji i impresionira kritiku, ali i zarađuje pare, i to čini kroz jedan od manje zahvalnih žanrova za oba cilja- horor. Otprrrilike kao M. Night Shyamalan. Na čiji opus „Ne“ najviše liči.
Pre godinu-dve Jordan Peele je prilično neuspešno reanimirao serijal Twilight Zone, dosta nasilno pokušavajući da tradicionalne zlokobne misterije koje čine suštinu serijala poveže sa društvenim (“woke”) trendovima. Čak i ako ne razmislite mnogo, pašće vam na pamet da su i Get Out i Us u suštini samo filmski dobro raspričane epizode Twilight Zone, što ih svakako ne čini manje vrednim, ali solidno demistifikuje ono što je on doneo “za sto”. U „Ne“, Peele pokušava da se pomeri od te formule (iako još jedna bizarna afirmacija “crnog nasleđa” transparetno biva data u prvom delu filma) i napravi jedan “šajamalnovski” miks realističkog setinga i efektne misterije.
Ovaj put naši junaci su brat i sestra, naslednici polu-propalog dreserskog biznisa koji Holivud servisira treniranim konjima. Kada se iznad njihovog ranča ukaže nešto nalik “vanzemaljskom objektu” oni dolaze na ideju da čitavu stvar snime i potom za skupe pare prodaju materijal. Međutim, u oblaku koji se ne pomera ne čuči leteći tanjir, već…
Ne ima nepotrebno dugu ekspoziciju, koja iako emotivno i dramski postavlja junake, malo toga koristi u drugoj, bitnijoj i akcionoj polovini filma. Peele jednostavno ne ume da nas “spilbergovski” (pa ni “šajamalanovski”) uveže s junacima. Sama fizička postavka i razrada “vanzemaljca” će vas možda podsetiti na Villeneuveov Arrival, iako je Peele daleko manje filozofski ambiciozan i Ne više deluje kao ekscentrična remitologizacija vesterna o “domaćima” kojima doseljenici žele da otmu teritoriju. Samo što su umesto “kauboja i indijanaca” tu sada “crnci i vanzemaljci”.
Peele je za razliku od Shyamalana vizuelno maštovitiji i raskošniji reditelj (iako sam vanzemaljac pre deluje kao deo scenografije nego kao biće), neke scene su vrlo efektne iako besmislene (smrt oca na početku), dok neke, poput apartne priče o sitkom zvezdi, čimpanzi Gordieju, i njegovom krvavom nervnom slomu deluju kao radikalno intelektualno namigivanje kritičarima, dok će običan gledalac, iako impresioniran egzekucijom, uglavnom ostati isfrustriran umetnutom “zagonetkom”.
OCENA: 5/10
Bonus video: Mikelsen sa fanovima u Sarajevu