2
Pesnik, esejista i izdavač Branko Kukić ovogodišnji je dobitnik regionalne nagrade "Trepetalo za Trogira" za ogroman doprinos izdavaštvu, periodici i kulturi, koju tradicionalno dodeljuje Centar za medije "Ranko Munitić".
Priznanje mu je uručeno pre dva dana, na rođendan Ranka Munitića, uticajnog filmskog kritičara, teoretičara i istoričara, filmskog scenariste, u čiju čast je i ustanovljena ova nagrada.
Kukić više od četiri decenije, kako je istakao u obrazloženju nagrade regionalni žiri, održava pravo malo izdavačko čudo – časopis „Gradac“ za književnost, umetnost i kulturu. Ovaj časopis, kako su podsetili, preživeo je nekoliko država i režima i razne izazove i krize.
– Jedinstvene koncepcije u ovdašnoj periodici, održavajući visok kvalitet tekstova pažljvim izborom tema, pojava, autora, neobeleženih trenutnom modom, kojima je svaki broj bio posvećen, Gradac je postao ne samo deo svake ozbiljnije kućne biblioteke, već se našao i na spiskovima univerzitetske literature i obaveznog štiva za svakog ko je hteo da unapređuje i širi horizonte svojih znanja o različitim kulturama i tradicijama, savremenim tendencijama u umetnosti, misaono i stilski provokativnim poetikama u književnosti, filozofskim i teorijskim razmatranjima civilizacijskih fenomena – istakao je, kako je preneo „Sikalt„, na svečanosti dodele nagrade istoričar umetnosti, kustos i član žirija Miroslav Karić. Pored Karića u žiriju su bili i Zorica Jevremović Munitić, osnivačica Centra za medije „Ranko Munitić“ (i supruga Munitića sve do njegove smrti 2009. prim.aut.), Veljko Krulčić, Mileta Prodanović i Jasmina Redžić Gavrankapetanović.
Primajući nagradu Branko Kukić je istakao koliko je počastvovan priznanjem, izrazivši pride i jednu nadu:
– Nadam se da će doći vreme da će mladi koji dolaze shvatiti koliko su ti ljudi, kao što je bio Ranko Munitić, zaslužni za našu kulturu.
I sam Branko Kukić je svojevremeno govorio da mu je „san bio da ‘Gradac’ bude časopis koji će čitati slobodni ljudi, dakle ličnosti“. Osvrćući se nedavno u razgovoru za Nova.rs na višedecenijsko umetničko vođenje „Gradca“, pesnik i izdavač je poručio:
– Uticaj koji je kroz decenije širio i produbljivao posao kojim smo se moji saradnici i ja bavili je značajan. Imali smo smelosti da javnosti prikažemo ono što do tada ovde nije bilo poznato a visilo je u vazduhu, i moralo je da kad-tad da negde odozgo padne. A nešto kad padne – izazove potres! Primera radi, kada se pojavio „Gradac“ o kontroverznom Žanu Ženeu – a tome je, između ostalog, podrazumevao i njegov homoseksualizam i njegovo robijanje – taj broj je u tadašnjoj Jugoslaviji razgrabljen za mesec dana. A tiraž je bio toliki koji u današnje vreme nije dostižan ni pomoću trika. Iskreno, tada sam osetio pravi značaj šta znači biti „slobodan čovek“, što u prevodu znači „biti ličnost“.
Nedavno je, podsetimo, objavljen novi broj časopisa „Gradac“ (221/222) o pojavi Gvozdene garde u Rumuniji između dva rata, a prethodnih dvestotinak brojeva krasili su tekstovi posvećeni značajnim umetnicima, misliocima i fenomenima, ali iz drugačije perspektive.
– Fenomen Gvozdene garde bio je sporadično i tema ovde kod nas, ali nju su tumačili i propagirali ili vulgarni desničari ili neupućeni i ostrašćeni „intelektualci“. U ovom broju „Gradca“ je na smiren, činjeničan i argumentovan način donet prikaz te tragične ideologije. U suštini, htelo se poručiti da smo mi prenapregnut, ostrašćen i povodljiv narod koji nema osećanje mere da stvari pogleda iz četiri ugla, pa da se onda zatvori krug. Mi smo na više primera u istoriji bezglavo nastojali da se držimo pravila da sve što postoji ima samo jednu dimenziju. Primeri su ličnosti i stvaraoci kao što su Ernst Jinger i Selin. Mi smo ih u „Gradcu“ „rehabitovali“ i „aktuelizovali“ pre mnogih u Evropi. Znam da će izvesni reći da smo „desničari“. Ali ja sam desničar koji nosi „lijevu u desnici ruci“, za razliku od onih koji mašu obema uzdignutim rukama i nogama prvom ko naiđe – kazao je nedavno za Nova.rs Branko Kukić, koji je u okviru izdavačke kuće „Gradac“ pokrenuo biblioteku „Alef“, edicije „Cveće zla“, „Talas“, „Lađa“, „Faust“… Podsetimo, objavio je Kukić i više zbirki svoje poezije, knjiga eseja i studija o likovnim umetnostima.
Dosadašnji laureati nagrade „Trepetalo za Trogira“ su Nedeljko Dragić, Dušan Makavejev, Puriša Đorđević, Lordan Zafranović, Karpo Aćimović Godina, Mileta Prodanović i Marija Dragojlović, Nenad Racković, Ivana Stefanović…
Bonus video: Ruski pisci
