Foto: Shutterstock/Clio/Promo

Šta srpski izdavači spremaju za predstojeći Sajam knjiga otkriva Nova.rs u serijalu koji nastavljamo ponudom kuće "Clio" iz Beograda i našim čitaocima poklanjamo 5 dela ovog izdavača.

Jirži Kratohvil, „Obećanje“, preveo s češkog jezika Vladan Matić

Roman „Obećanje – Rekvijem za pedesete“ namerna je aluzija na „Obećanje – Opelo kriminalističkom romanu“ Fridriha Direnmata, a istovremeno i priča o neispunjenom obećanju. Radnja romana smeštena je u autorov grad Brno, uglavnom sredinom dvadesetog veka. Niti složenog zapleta povlače naratori koji se naizmenično smenjuju, dok su svi zajedno ukorenjeni u vremenu nastajućeg totalitarizma sa svojim sveprisutnim doušnicima. Arhitekta Kamil Modraček podvrgnut je strašnom testu – suočava se sa smrću svoje sestre, što je posledica policijskog ispitivanja. Njegova priča se pretvara u apsurdno-simboličnu scenu osvete, čiji rezultati poprimaju uznemirujuće i neodređene obrise.

Foto: Clio/Promo

Ajelet Gundar-Gošen, „Lažljivica i grad“, prevela s hebrejskog Dušica Stojanović Čvorić

Koliko daleko laž može da putuje? Šta su sve ljudi u stanju da izgovore u potrazi za slavom, prihvatanjem i naklonošću svoje zajednice? Da li smo spremni da bez dokaza poverujemo u one priče koje nas instinktivno privlače? Da li status žrtve danas donosi privilegije kao nekad status heroja? Roman „Lažljivica i grad“ otvara ova pitanja kroz dramaturški vešto vođen zaplet, ostavljajući odgovore otvorenim za svakog od nas. Pišući pitkim i preciznim stilom, Ajelet Gundar-Gošen nudi čitaocima crnohumorne i psihološki duboke uvide u ljudsku prirodu, porodične odnose i fenomen medijskog skandala.

Foto: Clio/Promo

Elijet Abekasis, „Sefard“, prevela s francuskog Sanja Kosanić

Elijet Abekasis plete savremenu i drevnu priču o Marokancima i sefardskim Jevrejima, kolebajući se između stereotipa, namerno rastežući granice činjenica i istine, tražeći identitet svojih junaka, vlastiti identitet i svoje ja oslobođeno stega. Piše priču usidrenu u stvarnosti, dirljivu sagu o osobi, muškarcu i ženi, koja otkriva ljudsko i univerzalno u sebi tako što se susreće s „drugim“ u ljubavi i mržnji.

Zoran Paunović, „Bob Dilan – Poetika odmetništva“

Bob Dilan, omaleni plavooki momak, sredinom januara 1961. godine dolazi u Njujork. Počinje kao putujući gitarista i pevač. Na svom dugom i neverovatnom umetničkom putu spaja tradiciju, folklor i individualni talenat. O ovom savremenom Homeru, piše Zoran Paunović, profesor, prevodilac i esejista. Njegova knjiga Bob Dilan – poetika odmetništva svojevrsni je vodič kroz život, karijeru i opus ličnosti koja je tokom više od pedeset godina delanja na javnoj sceni po mnogo čemu presudno obeležila svoju epohu.

Bob Dilan
Bob Dilan Foto: Netflix / Everett / Profimedia

Izabel Vinsent, „Tela i duše“, preveo sa engleskog Ivan Filipović

„Tela i duše“ su potresno svedočanstvo o sudbinama žena izopštenih iz društva, koje ih je smatralo nečistima, i o njihovoj borbi za dostojanstven život. Shvativši da mogu da se oslone samo jedne na druge, prostitutke u Brazilu su osnovale sopstveno dobrotvorno i pogrebno udruženje: Društvo istine. Koristeći arhivsku građu i intervjuišući retke preživele svedoke, Izabel Vinsent prati rad Društva istine od njegovog nastanka do gašenja. Priča o izdaji i eksploataciji na kraju postaje i priča o ljudskoj otpornosti i neočekivanoj solidarnosti.

Džejson Hikel, „Manje je više“, preveo sa engleskog Ivan Adanović

U eri iz koje su prognane utopije, lakše je zamisliti propast sveta nego kapitalizma, iako u ovom sistemu nema ničeg prirodnog, još manje neizbežnog. „Manje je više“, globalno najčitanija knjiga na temu odrasta, prijemčivo i ubedljivo nudi ideju ekonomije koja može vratiti ljudima osećaj povezanosti sa svetom. Uzimajući manje, možemo postati nešto više.

Odrast postavlja pitanje krajnjeg cilja: on nije i ne može biti u očuvanju proizvodnje, ako ona postaje štetna po ljude i prirodu. On nije i ne može biti u dohotku, ako ga sve više plaćamo iscrpljenošću. On nije i ne može biti u radu, ako on postaje suvišan. Subjekt promene mora se proširiti jer su i ulozi veći. Zato se odrast obraća svima koji su iscrpljeni i ugroženi, a ne samo radnicima. Na mrtvoj planeti nema radnih mesta.

Mihajlo Vojvodić, „Balkanski rasplet“

Monografija „Balkanski rasplet“ posvećena je spoljnopolitičkim aspektima politike Srbije od Aneksione krize pa do Prvog svetskog rata. Krize u međunarodnim odnosima krajem 19. i početkom 20. veka neumitno su vodile ka Velikom ratu. Balkansko poluostrvo počelo je da vidljivo dobija sve više mesta među značajnim problemima u svetskim okvirima od Evrope do Dalekog istoka. Problem je bio otežan važnim geostrateškim položajem tog prostora i slabljenjem glavnog činioca na evroazijskom spoju – Turske, a posebno njenim nasleđem u evropskom delu zemlje, koje je privlačilo i ambicije Velikih sila i interese balkanskih država.

Dejvid Pilgrim, „Identitetske politike – Gde smo skrenuli?“, prevela sa engleskog Smiljka Kitanović

Identitetske politike predstavljaju neprikladan odgovor na složenost i zagonetnost života. One umanjuju potrebu da se svim stavovima pruži sloboda izražavanja, uključujući i one s kojima ne samo da se ne slažemo, već ih smatramo uvredljivim. Pilgrim daje objektivne prigovore snažnim društveno-konstruktivističkim argumentima unutar društvenih nauka u odnosu na rod, seksualnost i navodnu moralnu paniku.

Ova knjiga obavezno je štivo za one koje zanimaju reforme ili oblikovanje savremene politike. Posebno će biti zanimljiva studentima i stručnjacima iz oblasti sociologije, politike, socijalne politike, socijalnog rada, filozofije, mentalnog i javnog zdravlja.

Ognjen Pribićević, „Drugačiji svet“

Foto: Clio/Promo

Svet se suočava sa tri nivoa krize. Urušavaju se dosadašnji međunarodni poredak, institucije i, što je najznačajnije, ljudski kapital. Ova tri nivoa krize ozbiljno dovode u pitanje mogućnost čovečanstva da nastavi da funkcioniše po dosadašnjim pravilima i nameću pitanje šta možemo da učinimo da izbegnemo sve dublje i dublje krize, uključujući i one sa potencijalno katastrofalnim ishodima.

Oslanjajući se na svoje diplomatsko i naučno iskustvo, Ognjen Pribićević u „Drugačijem svetu“ analizira  kompleksne krize i sukobe čiji je konačni ishod u ovom trenutku teško predvideti i događaje koji su posredno ili neposredno doveli do njih.

Bojan Vranić, „Političke ideologije“

Živimo li u svetu bez političkih ideologija, gde se političko beznađe reflektuje krizom verovanja u partije, lidere, javne politike vlade i na kraju, same zakone? Kriza istine je karakteristika vremena u kojem živimo. Do pre samo nekoliko decenija, sve do pada Berlinskog zida, politički odnosi i orijentacije bili su značajno čvršći. Danas, toga kao da više nema. Uspešne političke kampanje, koje često sadrže reči poput „nada“, „vera“, „promena“, obećavaju budućnost u kojoj ponovo ima oslonca.

Vendi Holvej, Pol Hoget, Kris Robertson i Sali Vajntrob, „Klimatska psihologija“, preveo sa engleskog Branislav Stoiljković

Klimatska kriza nije samo ekološki, već i duboko psihološki problem koji ima brojne uzročnike. Klimatska psihologija nudi sveobuhvatno razumevanje psiholoških i kulturnih dimenzija klimatskih promena iz interdisciplinarne perspektive. Kroz slikovitu i pronicljivu analizu, knjiga naglašava da suočavanje sa klimatskim promenama nije samo pitanje tehnološke inovacije ili reforme politika i zakona, već da ono zahteva duboku promenu odnosa čoveka prema okruženju. Prevazilaženje lične nelagode pred ovom temom, kao i razumevanje psiholoških mehanizama koji stoje iza poricanja problema, apatije i nihilizma, omogućavaju da se preduzmu zajednički koraci ka ekološkom isceljenju i održivosti.

„Psihologija prijateljstva“, priredili Mahzad Hojat i En Mojer, prevela sa engleskog Indira Funduk

„Psihologija prijateljstva“ pruža detaljan pregled teorije i istraživanja o jednom od najosnovnijih i najvažnijih oblika bliskih odnosa. Šesnaest poglavlja ove knjige bavi se i korisnim i štetnim aspektima prijateljstva. Šta znači biti prijatelj? Koju ulogu imaju prijateljstva u ličnom razvoju? Kako se sprijateljiti sa ljudima širom rasnog, etničkog, rodnog i orijentacijskog spektra? Kako se prijateljstva uspešno održavaju? Kako se prijateljstvo razlikuje tokom životnog veka? Šta se dešava kada se prijateljstvo naruši? Kakav je efekat prijateljstva na mentalno zdravlje?

Aleksander Haslam, Stiven Riker, Majkl Pletou, „Nova psihologija liderstva“, prevela sa engleskog Marina Vicanović

Foto: Clio/Promo

Napisana pristupačnim i zanimljivim stilom, ova knjiga istražuje niz centralnih teorijskih i praktičnih pitanja, uključujući prirodu grupnog identiteta, osnovu autoriteta i legitimiteta, dinamiku pravde i pravednosti, odrednice sledbeništva i harizme, praksu i politiku liderstva. „Nova psihologija liderstva“ će biti korisna profesorima, istraživačima i studentima psihologije, sociologije, političkih nauka, biznisa i menadžmenta, donosiocima političkih odluka, ali i svima koji su zainteresovani za fenomene liderstva, uticaja i moći.

Julija Ščerbinjina, „Vreme biblioskopa“– Savremeno doba u ogledalu bibliokulture, preveo s ruskog Andrij Lavrik

Svim zaljubljenicima u knjigu i zainteresovanima za njenu sudbinu  delo Julije Ščerbinjine će pružiti uvid u aktuelne knjižne formate (neovintidžna knjiga, salonska knjiga, pop-ap knjiga, flipbuk), savremene tendencije grafičkog oblikovanja, spisateljske tehnologije, tokove bibliotečke revolucije, novouspostavljene odnose pisca i čitaoca, književnosti i književne kritike.

Prvih petoro čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon sledeće knjige u izdanju izdavačke kuće „Clio“: „Svetlije od mene“ Dida Mihelsena, „Priče iz delte Nila“ Jusufa Idrisa, Sabri Muse, Selva Bakre, „Em“ Kim Tui, „U očima zveri“ Nastasje Martin i „Ožiljak“ Sare Mesa.

Bonus video: Gojko Božović: Nadam se da će svako na sajmu knjga naći nešto za sebe, o knjigama se malo govori u javnom prostoru

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar