3
Izmisli, izmaštaj, stvori, doseti se… Šta? Pa, najbolju novu srpsku reč. Ako niste znali jedno neobično takmičenje trenutno je u toku. Naime, bira se "Najbolja nova srpska reč" i nude se unosne nagrade - 600 evra je prva, 400 evra druga, a 200 treća nagrada. Nagrađene reči odabraće pisci, naučnici i umetnici, i to 15. oktobra, dok svi zainteresovani mogu da "puste mašti na volju" do 15. septembra.
Iza ideje o takmičenju, koje je otvoreno za sve, stoji Veljko Žižić, koji priča za Nova.rs da su srpskom jeziku, kako bi održao korak sa vremenom, potrebne i nove reči:
– Reči su nam potrebne da opišu nove pojmove i životne činjenice. Stvarnost se neprestano menja a ljudsko znanje produbljuje. Tako ni jezik ne može da stoji u mestu. Ponekada preuzimamo reči iz drugih jezika. Zbog sklada, zvuka i sporazumevanja dugoročno je bolje da sami osmislimo nove reči. Jezik nam omogućava da se sporazumemo, stvaramo i radimo zajedno. Jezik je mreža puteva koja nas povezuje. Stvaranjem novih reči tu mrežu i čuvamo i proširujemo.
Cilj takmičenja je, kako kaže Žižić, i da podsete javnost na značaj reči koje govorimo:
– Postojeće dobre reči treba da čuvati. Postoji puno lepih srpskih reči koje ponekad zaboravljamo. Recimo, danas se retko kada čuje nedoumica, a veoma često dilema. Prva reč je lepša i bogatija, domaćeg zvuka i korena. Iz prve reči se mnogo toga može roditi, u pesmi ili priči. Trebali bismo biti pažljiviji sa pozajmljenicama, tuđicama koje koristimo. U tom smislu takmičenje je podsticaj da se pokrene društveni razgovor na tu temu.
Žižić, kao roditelj tri sina u rasejanju, u Londonu, primetio je sve više tuđica koje se provlače kroz srpski jezik i shvatio da je čudno učiti decu srpskom koji se većinom sastoji od anglicizama:
– Ponekad se cele rečenice u novinama ili na televiziji sastoje od stranih reči. Roditelji u rasejanju znaju da sa svakom unešenom tuđicom srpski jezik gubi na vrednosti. Otuda je potekla misao za takmičenje. Odbrana od anglicizama je postala široka potreba. Internet i društvene mreže koje nas spajaju prenose engleski jezik i utiču na manje jezike. Veoma je važno da se srpski jezik razvija na ispravan i dugoročno smislen način. Takmičenje je naš pokušaj da se uhvatimo u koštac sa tim izazovom.
Najbolja nova srpska reč će, kako kaže, biti umna, lepa, zvučna i korisna. Verovatno će se, primećuje, oslanjati na koren iz srpskog ili nekog slovenskog jezika:
– Učesnici koji su se do sada prijavili pokazali su čudesnu ljubav za srpski jezik, neverovatnu dosetljivost i moć stvaranja. Ti divni ljudi širom sveta ne samo da srpski jezik vole, već pokazuju svest da je neophodno promeniti tuđice našom rečju, našim zvukom i jasnim značenjem – priznaje, a otkriva i dva zanimljiva predloga koja su do sada pristigla:
– Prva reč je „umosklop“. A to je zamena za pozajmljenicu iz engleskog jezika: „majndset“. Ova reč, trenutno se može prevesti na srpski jezik samo uz pomoć dužeg izraza, poput – „način razmišljanja“. A druga reč je „zasutravanje“ koja zamenjuje „prokrastinaciju“. Učestala reč u današnje vreme. Ne zasutravaj!
Već je, kao pokretač akcije, zadovoljan odzivom, a očekuje da će do kraja leta dobiti oko 400 reči.
– Prijave pristižu sa svih strana sveta, od Kanade, do Britanije, SAD, Švajcarske, Nemačke, Republike Srpske, Hrvatske, Srbije, Crne Gore. Među takmičarima ima pesnika, pisaca, muzičara, nastavnika, srbista, lekara, penzionera, studenata, IT stručnjaka, a javljaju se povremeno i deca sa lepim predlozima. Mislim da tri nagrade koje smo odredili neće biti dovoljne – priča naš sagovornik.
Poručuje Veljko Žižić na kraju da je potrebno pažljivo stvarati nove i upotrebom čuvati postojeće, korenite srpske reči.
– Jezik ne čine proizvoljno ubačene reči stranih jezika. Jezik služi da bi smo se razumeli, ne da bismo se hvalili stranim rečima. Kada se malo razmisli, lako se shvati da je jezik nevidljivo, veliko blago koje delimo. Jezik je mreža koja nas spaja. Da bi jezik održali, naviknimo se da tuđice koristimo samo kada nema druge. Slavni pisac je preporučivao spavati sa rečnikom pored glave. Taj rečnik ne bi smeo biti rečnik stranih reči i izraza. Potrebno je i igrati se i stvarati na sopstvenom jeziku i tako jezik graditi dalje. Stvaranje je dokaz stvarne snage i živosti jezika!
Bonus video: Beogradske adrese srpskih pisaca