1
"Čarobna frula" otvorila je mesec dana programa Srpskog narodnog pozorišta na krovu TC Promenada u Novom Sadu. U dva izvođenja, pred zalazak sunca, pre svega najmlađa publika uživala je u Mocartovoj muzici.
Ova opera očarava publiku svih generacija, ali ova verzija posebno je zabavna jer je prilagođena mlađoj publici koja tek otkriva čari pozorišta. Zato ovo nije klasično scensko izvođenje jer učestvuju pozorišni umetnici koji pevaju, pričaju, sviraju, diriguju i igraju bajku o princu koji je ostavio svoje kraljevstvo zbog potrage za ljubavlju.
– Ovo je samo demonstracija onoga što umemo. To je da sviramo i pevamo u bilo kakvim uslovima, pa bili oni i pandemijski. Zato i jesmo ovde, da deci približimo šta je to opera, kako izgledaju i zvuče muzički instrumenti, kako se zove koji glas i slično. Imamo i tremu jer nam je ovo treće izvođenje u sezoni i posle duge pauze i to u tako izazovnim okolnostima. Ali zajedno sa malom publikom, idemo i malim koracima u 160. sezoni i verujem da ćemo na ovaj način u neobičnim uslovima izgraditi publiku za ceo život. Uostalom, to nam je i uloga – objašnjava dirigent Mikica Jevtić.
„Čarobna frula“ SNP-a je posebna još i zato što i publika učestvuje u predstavi, prepuštajući uživanju u operskim arijama i koreografijama koje izvode solisti i članovi Hora, u muzičkim bravurama našeg Orkestra, predvođeni maestrom Jevtićem, vrcavom humoru naratora, maštovitoj scenografiji, koji dočarava operu, saopštili su organizatori.
– Velik je izazov pošto moramo da improvizujemo jer smo izašli iz pozorišta. Ali je i zadovoljstvo veće, jer ovde na otvorenom možemo da se približimo više deci“, priča solista opere Srpskog narodnog pozorišta, Branislav Stankov.
Nakon „Čarobne frule“, na istoj lokaciji, pozornici pod zvezdama očekuje nas još tri uzbudljive programske nedelje. Sledi takozvana Rok nedelja tokom koje je na repertoaru hit predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin?„, kao i memorijalno izvođenje rok opere – „Who wants to live forever“ u slavu nedavno preminulom pijanisti Aleksandru Banjcu, sa brojnim gostima.
Prati je filmska nedelja, koju pokreće bioskop Sinepleks Promenada, specijalnom revijom filmova „Nedelja domaćih klasika“ tokom koje će biti prikazani neki od najvećih domaćih filmskih naslova svih vremena, uz brojne aktivacije, a finale će biti veliki koncert filmske muzike na samom krovu.
– „Zvižduk u 8“ je omaž dvojici neverovatnih umetnika koji su nedavno preminuli od posledica koronavirusa – Đorđu Marjanoviću koji je izvodio upravo numeru pod tim nazivom, kao i čuvenom filmskom kompozitoru Zoranu Simjanoviću koji je nedavno preminuo od posledica koronavirusa. To je muzika iz filmova uz koje smo odrastali, plakali, smejali se. Reč je o najpopularnijim kompozicijama iz srpske kinematografije i njihov veliki kvalitet je prepoznatljivost. Kao što su replike iz domaćih filmova ušle u svakodnevni govor i neiscrpno se ponavljaju, tako je i muzika postala antologijska. Muzikom koja ima umetničku vrednost a prati srpski film, želimo da se vratimo u neko sasvim drugo vreme i muziku smestimo u potpuno drugačiji ambijent. Nije ovo puki koncert, već iskustvo – kaže direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Stankov.
Filmsku nedelju pratiće odmah operska nedelja sa dva operska koncerta za sladokusce – Dolce vita i Operetske priče na zadatu temu.
Čitav program deo je redovnog, pre svega operskog, repertoara Srpskog narodnog pozorišta, jedino je lokacija nova. Kako kažu u Pozorištu, lokacija na otvorenom, omogućava veći broj publike u sasvim bezbednim uslovima, sa maskama i distancom i uz sve protokole i epidemiološke mere koje važe kako u pozorištu, tako i u tržnim centrima.
– Opere, pozorišne predstave i koncerti pobuđuju emocije, stvaraju uspomene, zbližavaju ljude, grade prijateljstva i ljubavi. Svi smo mi socijalna bića i imamo potrebu za slobodom, a upravo odlazak na koncert i predstavu je življenje te slobode sa prijateljima i bliskim osobama. Ova godina zakočila je sve i na jako grub način pokazala koliko nam kulturni događaji nedostaju i koliko je „nova normalnost“ koju određeni krugovi propagiraju, i u kojoj ne bi bili u bliskom kontaktu sa drugim ljudima, potpuno suprotna organskim potrebama naših bića – zaključuje Stankov.