Na današnji dan 1933. u Zaječaru je rođen Zoran Radmilović, jedan od najvoljenijih i najboljih srpskih glumaca. Tim povodom gost u emisiji "Među nama" bio je Milan Caci Mihailović, njegov prijatelj i kolega iz brojnih predstava u Ateljeu 212.
Caci Mihailović je otkrio da je Zoran bio povučen i skroman i da nije otkrivao kada mu je rođendan, ali, pošto je bio veoma voljen, njegove kolege su „izmišljale svašta“ da bi proslavile taj dan s njim, što se uglavnom svodilo „na naš čuveni bife i poneku čašicu“.
Mihailović je ispričao i malo poznatu činjenicu; da Zoran nije bio u prvoj postavi za „Kralja Ibija“, predstavu koja će ga kasnije proslaviti, doneti mu ulogu u kultnom „Radovanu III“ i učiniti ga besmrtnim.
Mira Trailović, tadašnja upravnica Ateljea 212, dala je Ljubomiru Muciju Draškiću da režira komad i rekla da za glavnog glumca uzme tada veoma popularnog Ljubu Tadić.
– Muci mi je kasnije pričao, Vidimo Ljuba i ja da nismo jedno za drugo; on je nepokretan glumac, on bi da sedi i da svi trčkaju oko njega, a ja sam to drukčije zamišljao. I jednog dana se rastanemo, bez svađe. A ja se setih jednog glumca iz „Komarca“ koji mi je ostao u sećanju i pozovem ga. Bio je to Zoran – kazao je Mihailović.
Ko zna šta bi bilo sa Zoranom da se to nije desilo, veli Caci, jer Zoran je već imao loše iskustvo sa prethodnim pozorištem, Beogradskim dramskim, kada su ga pred premijeru izbacili i uzeli drugog glumca.
Međutim…
– Zoran je jedan od retkih glumaca koji je i 35 godina posle smrti izuzetno prisutan, i dan danas. Svakodnevno se o njemu govori kao da će sada da naiđe – konstatovao je Caci Mihailović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare