Branko Rosić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Setio sam se dnevnika Tomasa Mana gde on piše kako radi, pa onda ruča, šeta sa ženom, pa zapali tompus... Mogao je samo da piše, da ne ide na posao. Današnji pisci moraju da idu da "šljakaju", kaže Branko Rosić, autor jedne od audio-priča za aplikaciju „Slavic Soundwalking“.

Interaktivna aplikacija „Slavic Soundwalking“ je srpsko-hrvatsko -slovenački projekat, u kojem svaka od ovih zemalja daje po 25 urbanih i savremenih priča koje mogu isključivo da se slušaju preko telefona i slušalica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Svaka priča je povezana sa određenom lokacijom grada (ali ne po temi, već po senzibilitetu), i aplikacija se aktivira u trenutku kada se šetate po tim lokalitetima.

Slavic Soundwalking, Heartefakt, Hartefakt
Foto: Dragana Udovičić

Jedan od 75 autora audio-priča je pisac i novinar „Nedeljnika“ Branko Rosić. Njegova priča se zove „Sa ocem na Tromostovlju“, i biće povezana sa lokacijom Brankovog mosta. Rosić za Nova.rs priznaje da je ovo za njega nešto sasvim novo.

– Zvali su me „Hartefakta“, i pitali da li bih napisao priču. To je bio test za mene, rekao sam unapred da hoću, ali nisam bio siguran. U suštini za mene je bilo neočekivano da napišem priču. Ali ne znam baš koliko sam za to utreniran da li bih napisao ponovo. čak su mi i rekli neki ljudi da bi trebalo da pišem priče, da se ne iscrpljujem sa romanima.

Priča „Sa ocem na Tromostovju“ se dešava u Ljubljani, ali Rosić kaže da on nije „jurio regionalnu temu“.

– Nisam tražio temu „bratstva i jedinstva“, već je to priča o ocu i sinu koji idu u Ljubljanu gde sin ima fudbalski turnir… Tu se onda dešavaju neke neočekivane stvari. Napravio sam paralelu u naslovu sa „Prvi put sa ocem na jutrenje“, volim Tromostovlje, volim taj deo Ljubljane. U Ljubljani sam sam odužio dug domovini, bio sam srećan kada sam dobio poziv JNA da idem u Sloveniju. Osećao sam se kao da ne idem u JNA, nego ću da postanem član Pankrta. Uvek sam tako voleo da izmaštam neke stvari, pa posle ateriram. Ubrzo sam saznao da nema ništa od Pankrta (smeh).

Rosić dodaje da mu je jedan od uzora kada su pitanju priče, zagrebački pisac Robert Perišić.

– Njega sam otkrio kroz priče, i čak je on jedan od pisaca koji me je inspirisao da počnem da pišem romane u mojim zrelim godinama.

Branko Rosić je poznat po svojim romanima „A tako je dobro počelo“, „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje“ i „Matador“.

foto: Vesna Lalic

– Spremam nešto novo, imam ideju, ali nemam vremena zbog posla. Bio sam skoro u Veneciji i prolazio sam pored hotela „Ekscelzior“ i setio sam se Tomasa Mana koji je radio tu „Smrt u Veneciji“. Setio sam se njegovog dnevnika gde on piše kako radi, pa onda ruča, šeta sa ženom, pa zapali tompus… Mogao je samo da piše, da ne ide na posao. Današnji pisci moraju da idu da „šljakaju“ – zaključio je Rosić.

U subotu, 29. juna u 18 časova polazeći od hotela Moskva, zahvaljujući korišćenju sopstvenih slušalica, zainteresovani građani će se tokom vođene ture zajedno prošetati kroz grad i upoznati sa aplikacijom „Slavic Soundwalking“ i toponimima grada Beograda iz nove perspektive, kroz audio-priče brojnih autora. Pored Rosića, zastupljeni su i Svetozar Cvetković, Tijana Grumić, Vida Davidović, Staša Bajac, Milica Vučković, Filip David, Filip Grujić i drugi.

Bonus video: Za neke je prevara, a pisac Miloš K. Ilić kaže: „Ana Miloš nije moj prvi eksperiment“

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar