0
Kada bi svi imali više hrabrosti da razumemo sebe i ljude koji nam dolaze u život bilo bi nam svima bolje, govorio je Tenesi Vilijams i to mi se jako dopada. Potrebno je da se odupremo propagandnoj mašineriji koja nas tera da nekoga mrzimo ili se plašimo, kako bi ovaj svet bio bolji, rekla je Branka Katić primajući Godišnju nagradu za najbolje glumačko ostvarenje u Beogradskom dramskom pozorištu.
Propagadnoj mašineriji mržnje, trivijalnosti i surovosti vremena u kojem živimo, naša glumica odupire se godinama svojom autentičnošću, talentom i iskrenim osmehom koji ne jenjava.
Šta je podstiče i daje snagu, koliko joj je bilo emotivno teško da se izbori sa likom Blanš u komadu „Tramvaj zvani želja“, za koji je nagrađena, i šta je prava snaga u tananom ljudskom biću razgovarali smo sa Brankom Katić.
– Srećna sam svaki put kad kročim u ovo pozorište. Ne sećam se svog prvog dolaska, ali se sećam kada sam došla na četvrtoj godini glume, u klasi profesora Radeta Šerbedžije. Radili smo dve diplomske predstave ovde, jednu je režirao Rade, a drugu Lenka Udovički. Imala sam sreću u životu da mi je Šerbedžija bio profesor glume. Bio je tu ceo moj život – i kada smo živeli zajedno u Los Anđelesu, i sada u Beogradu, Zagrebu, na Brionima… Od njih nisam dobila ništa drugo sem bezrezervne podrške i ljubavi. Oni su moji anđeli – ističe glumica za naš portal.
Poziv Lenke Udovički da igra Blanš stigao joj je, kako priznaje, u veoma teškom momentu u privatnom životu.
– Kada smo počeli da radimo prošlo je samo tri meseca kako sam izgubila mamu, koja je preminula od teške bolesti. Tata je umro nepune dve godine ranije, tako da sam već imala u sebi previše boli i muka. A, Blanš je, znamo, jedna od najtragičnijih i najemotivnijih ličnosti. Odjednom sam morala da uskočim u njenu bol i patnju. Bila sam zaista u vrtlogu emocija. Imali smo probe svakoga dana. Praktično mesec i po dana nisam imala slobodan dan, niti predah za sebe. I događalo mi se da padam po ulici, da se povređujem, ali svaka rana, ogrebotina i modrica koju sam imala, pripadala je i Blanš. Razmišljala sam da to mora biti nekim delom i ona. Trudila sam se da mi i Blanš pomogne na sopstvenom mukotrpnom putu – priča Katićeva.
Kultnu ulogu dosad su igrale mnoge slavne glumice poput Vivijan Li, Džesike Lang, ili u našem pozorištu velika Radmila Andrić, a Branka je, kako ističe, želela da napravi autentičnu verziju koja će na drugačiji način dirnuti publiku:
– Drago mi je da je to prepoznato. Najvažnije mi je bilo da shvatimo koliko je teško i strašno kada onima koji su slabiji i nežniji od nas ne pružimo neophodnu pomoć. U tome je savremenost Tenesija – surovost savremenog društva koje je okrenuto pogrešnim vrednostima. Misli se da je snaga jedini način na koji ljudsko biće treba da dela. Pogrešno nas uče da je snaga skrivati slabost. Moramo negovati nežna i delikatna bića koja osećaju umetnost, poeziju i imaju u sebi dušu. Tananost duše nije slabost, već snaga i bogatstvo. Nažalost, u modernom društvu to se zanemaruje – smatra Branka Katić.
Pominje u tom kontekstu i Miškina, glavnog lika iz kultnog „Idiota“ Dostojevskog, koji je premijerno odigran preksinoć u Beogradskom dramskom pozorištu, ističući da niko nije sasvim dobar ili loš, ali da je „lepota života izbor koji imamo“:
– Svako svesno ljudsko biće svakoga dana ima pravo na izbor i nekada i dobri ljudi rade loše stvari čak ni baš tim izborom, nego situacijom u životu kojom su primorani. Mnogi su, nažalost, zaslepljeni pogrešnim vaspitanjem i onim čime im je napunjena glava. U tome je lepota života – ne treba nikada da prestanemo da preispitujemo svoje postupke i težimo da svakoga dana budemo bolja verzija sebe.
Osvrćući se na aktuelni trenutak kaže da će se tek pokazati dokle je propaganda mržnje dovela i koje su njene posledice.
– Pogledajte rat u Ukrajini. Svi znamo ko će od njega profitirati. Sigurno ne mali čovek. Ko će tu biti heroj na kraju? Destrukcija koja se desila je ogromna. Sve što Zapad ume da uradi jeste da šalje još oružja… Toliko je sukoba iza i oko nas. Nikada nisam verovala da ratovi išta mogu da donesu, nisam verovala u velike vojskovođe, niti da agresijom bilo šta može da se reši. Živimo u ludom svetu prepunom nesigurnosti, prirodnih nepogoda. Ne znam odakle crpimo sigurnost i snagu, ali tu je – zaključuje Branka Katić.
Odlazak Medenice s Bitefa tragičan
Odluku Ivana Medenice da više ne bude na čelu Bitefa, koja je tokom proteklih dana uzdrmala kulturne krugove, Branka Katić ocenjuje kao „tragičnu“:
– Žao mi je što je Medenica otišao sa čela Bitefa jer je on jedan od najvećih pozorišnih stručnjaka i kritičara. Izgubiti njega na tako važnoj funkciji za festival, koji je srce beogradske pozorišne scene, nije najsrećniji ishod. Bitef, koji nas je stavio na mapu sveta još davnih godina, ima ogromnu tradiciju i važnost za sve nas koji se bavimo ovim poslom, kao i za publiku. Nadam se da će biti i boljih vremena i uslova u kojima će Medenica raditi kao i do sad fantastično.
Bonus video: Branka Katić o filmu „Nije loše biti čovek“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
