0
Povodom gostovanja njegove predstave "Čitač" Beogradskog dramskog pozorišta u Zagrebu, reditelj Boris Liješević pričao je o ratu, miru, nacionalizmu, predstavi...
Predstava „Čitač“ BDP-a po motivima knjige Bernarda Šlinka, sa Mirjanom Karanović u glavnoj ulozi, gostovala je uz ovacije u Zagrebačkom kazalištu mladih, i tim povodom reditelj Boris Liješević je dao intervju za „Jutarnji list“.
Radnja „Čitača“ dešava se trideset godina nakon rata, postavlja se pitanje koliko vremena treba da prođe u miru da se rat i mržnja ne bi prenosili sa generacije na generaciju. Liješević kaže da je mir samo privid do sledeće provale mržnje i nacionalističkog samoljublja.
„Ratovi se ne završavaju mirom, a niti rat donosi mir. Rat donosi samo i isključivo novi rat. Rat i mir nisu suprotstavljeni pojmovi. Mir je neka druga dimenzija. Mir je u čoveku u prirodi u svemiru. I mir ne nastupa kad završi rat. Mir je uvek tu, nadohvat ruke, u nama, samo ga ne čujemo i ne vidimo. Ne tražimo ga, zato ga i ne vidimo. Jer tražimo rat. Rat nam pokreće životne sokove, energiju, adrenalin. To me zanima.
Sve drugo sam puno puta ispričao i dosadio sam sebi. Vrtimo istu priču već decenijama. Slušam sebe i čitam u svojim intervjuima stalno iste reči. Intervjue bih mogao reciklirati. Sve je već odavno rečeno i da smo permanentno u ratu i da nekome to ide u prilog da neko ima koristi i zato se međunacionalni sukobi stalno podgrevaju. To i mala deca znaju. Ne znam kome više trebaju ovi stavovi. Sve to traje, ne menja se. Korak napred, a tri nazad i to tako ide“, kaže Liješević.
Bonus video: Bjela u suzama nakon predstave