Borba za opstanak, loše veze, moralni konflikti: Nagrađivane knjige nobelovke Alis Manro konačno kod nas

Upravo su objavljene dve prozne knjige nobelovke Alis Manro "Šta umišljaš ko si ti" i "Znaci ljubavi", koje su ovenčane najprestižnijim književnim priznanjem u Kanadi - nagradom Gavernor, saopštila je izdavačka kuća "Agora".

Delo „Šta umišljaš ko si ti“, u prevodu Predraga Šaponje, prati odrastanje i ključne životne trenutke glavne junakinje Rouz, kroz deset povezanih priča – od ratne oskudice, posleratnog prosperiteta do dva velika kulturna pokreta – modernizma pedesetih i bujanja kontrakulture u naredne dve decenije. Kroz odrastanje i sazrevanje u umetnicu, Rouz je svedok preobražaja viktorijanske kolonijalne estetike u modernu i postmodernu kulturu.

„Briljantno i duboko delo… Manro ima skoro prustovsku moć da analizira senzacije i misli“, ocenio je kritičar „Nju stejtsmena“, dok je „Njujork tajms“ naveo da delo ushićuje.

A u delu „Znaci ljubavi“, koje je prevela Anđelka Cvijić, razvedena žena se vraća u kuću svog detinjstva gde se suočava sa uznemirujućom ali duboko intenzivnom povezanošću svojih roditelja. Izbegnuta nesreća u kojoj je dete moglo da se udavi otkriva potresenoj majci fragilnost poverenja između roditelja i dece. Mladi muškarac, koji se seća užasavajućeg mučnog incidenta, rve se sa odgovornošću koju je oduvek osećao prema svom nesrećnom mlađem bratu. Muškarac sa svojom ljubavnicom dolazi u posetu bivšoj ženi, da bi se neočekivano osetio bližim svojoj bivšoj, otuđenoj partnerki…

Kritičar „Vašington posta“ napisao je o „Znacima života“ da je „Manro je rođeni pripovedač koji ume da anegdotsko ili vidno odudaranje preobrati u prebogatu parabolu života u našim prevrtljivim vremenima“, a „Filadelfija inkvajerer“ da kroz ovu „izvanrednu zbirku trenuci iznenadnih proviđenja sevaju sa stranica poput munje, ne nudeći nužno odgovore – već pre otvarajući put ka novim pitanjima“.

Alis Manro, rođena 1931. spada u vodeće kanadske pripovedače, a po ocenama kritike i jedna je od najznačajnijih savremenih književnica. Objavila je 13 zbirki pripovedaka, kao i roman „Životi devojaka i žena“ 1971. godine, koji je kod nas preveden tek 2011. Pored ovog romana, na srpski su u izdanju „Agore“ objavljene i zbirke priča: „Bekstvo“ (2004), „Previše sreće“ (2011), „Goli život“ (2013), „Mržnja, prijateljstvo, udvaranje, ljubav, brak“ (2014) i „Ljubav dobre žene“ (2018).

#related-news_1

Zbirke pripovedaka Alis Manro tri puta su dobijale nagradu Gavernor – najprestižnije književno priznanje u Kanadi. I to „Ples srećnih senki“ iz 1968, „Šta umišljaš ko si ti“, objavljen deceniju kasnije i „Napredovanje ljubavi“ iz 1986. godine. Priznanje Giler dobila je za „Ljubav dobre žene“ i „Bekstvo“.

Još 2009. ovenčana je Međunarodnom Bukerovom nagradom, a četiri godine kasnije postala je nobelovka. Naime, 2013. uručena joj je Nobelova nagrada zbog „izvanrednih pripovedačkih sposobnosti, ostvarenih u pripovetkama, žanru koji je Akademija retko nagrađivala“, stajalo je u obrazloženju Nobelovog komiteta.

Alis Manro, kako su tad podsetili, književnica je s potvrđenim darom za fino pripovedanje, koje se odlikuje jasnošću i psihološkim realizmom. Priče su joj najčešće smeštene u male gradske sredine, gde se ljudi bore za opstanak, što često rezultira lošim vezama i moralnim konfliktima, problemima koji proizilaze iz generacijskih razlika i sudara životnih ambicija, a tekstovi joj se bave svakodnevnim, ali životno važnim događajima.

Bonus video: Ani Erno saznaje za Nobelovu nagradu