0
Alternativna scena u Nišu je oduvek bogata. Nije tako lako dostupna u medijima, kao što su na primer scene koje se dešavaju u glavnom gradu, ali se uvek nešto zbiva na muzičkom planu. Bendova ima puno i na sreću jos uvek stvaraju, sviraju i nastupaju, kaže frontmen benda Bohemija Janko Džambas za Nova.rs.
Niška Bohemija svira 26. marta u Anti Shop Elektropioniru u Cetinjskoj 15 (zajedno sa bendom Rebel Star), u okviru muzičkog dela Kontakt konferencije i predstavlja album objavljen krajem prošle godine „Putujemo“. Bohemija je pre toga objavila dva studijska albuma – “Sve naopako” (2017), “Nasmeši se i reši se?” (2019). Njihovi koncerti priča su za sebe: tona pozitivne energije, ludilo boja, najbolje od pop-rok psihodelije i neverovatni osećaj za melodiju i savršenu pesmu. I šest posebnih ljudi na bini. Povodom svirke u subotu, pričali smo sa frontmenom Bohemije, Jankom Džambasom.
Koliko ste puta već svirali u Beogradu i šta da očekujemo od svirke u subotu?
– Svirali smo do sada šest puta u Beogradu, ovo će biti sedmi. U subotu ćete moći da čujete naš novi album „Putujemo“ u celini, kao i par pesama sa prethodna dva albuma. U petak, dan pre nastupa u Beogradu, ćemo nastupiti u Novom Sadu u klubu SKCNS Fabrika. Svaki nastup je nešto novo, makar se mi trudimo da to tako bude. To nama čini ovu celu stvar zanimljivom i svaki je nastup na neki način pozitivan rizik da se nesto interesantno i novo dogodi. Biće ludo!
Album „Putujemo“ je jako lepo prošao u javnosti, pesma „Prsla sam“ je pravi hit na radio stanicama. Zadovoljni ste reakcijom ljudi?
– Naravno da smo zadovoljni. Uvek ćemo ceniti ako neko izdvoji vreme da isprati naš rad i da uživa u muzici u kojoj i mi podjednako uživamo. Muzika se stvara da bi se slušala, iako izvor iz kojeg pesme izlaze deluje kao nešto intimno.
Čime se bavite privatno u životu? Pretpostavljam da vam je muzika hobi?
– Muzikom. Većina nas radi u IT sektoru, a oni koji su u istom, muziku smatraju „drugim poslom“, pritom ne aludirajući na to da je neki od ova dva posla na prvom mestu, samo što jedan od njih donosi više para. Nije ništa strano na ovim prostorima da ljudi imaju jedan, dva, ili vise izvora prihoda.
Kakva je danas alternativna scena u Nišu, ima li bendova, ima li prostora za svirke?
– Alternativna scena u Nišu je oduvek bogata. Nije tako lako dostupna u medijima, kao što su na primer scene koje se dešavaju u glavnom gradu, ali se uvek nešto zbiva na muzičkom planu. Bendova ima puno i na sreću jos uvek stvaraju, sviraju i nastupaju. To je možda i pozitivna strana “teranja inata“, jer postoje bendovi koji opstaju i jos uvek stvaraju. Prostora za svirki ima, ali ne dovoljno. Niš nije mali grad i potrebno mu je više događanja i prostora za koncerte, da bi se stvorila neka atmosfera da se nešto stalno dešava, da postoji kontinuitet. Klub Fidbek, na nasu sreću, sve vreme opstaje kao utočiste alternative.
Kako se živi u Nišu danas? Kakva je atmosfera u gradu generalno?
– Nije lako odgovoriti na ovo pitanje, pošto je na neki način teško distancirati se i analizirati grad i atmosferu iz te perspektive kada sam već učesnik tog ambijenta. Najbolje je svratiti i okusiti. Hranu, društvo, lepe predele i toplinu sigurno možete naći. Atmosfera u društvu je, pretpostavljam, slična kao i u drugim gradovima Srbije – nestabilna.
Imate li neke planove za svirke u regionu? Dešava li se nešto u tom smislu?
– Planiramo da nastupamo svuda gde ljudi zele čuti našu muziku. Voleli bismo da nastupimo svuda u regionu, gde god nađemo ljude koji kapiraju to što radimo. Cilj nam je da sa njima intimnije doživimo tu muziku i zajedno učestvujemo u svim pesmama.
Šta slušate u poslednje vreme, ima li nove dobre muzike ili se vraćate na klasike?
– Ima uvek i dobrih klasika i dobre nove muzike. I za jednu i drugu je potrebno kopati, pošto se trenutno sve nalazi u moru datoteke i najviše što možemo da uradimo je da naučimo algoritam da nam nudi sadržaj koji bismo potencijalno želeli da čujemo. To može biti i zamka, posto čovek najviše želi da čuje ono što mu već deluje poznato, a većinu muzike na koju sam „odlepio“ je upravo izlazak iz komfor-zone prethodnog stanja uma. Zato su izlasci, deljenje muzike među prijateljima, radiji, podkasti, pa neka budu i muzički kanali (ako jos uvek postoje u pravom smislu te reči) odličan način da se čuje nešto potpuno novo, bila ta muzika „klasik“, ili sveže snimljena. Mogu reći u svoje ime da trenutno slusam Wilco, Captain Beefheart, John Paul Keith-a, Carole King, Todd Rundgrena, My Morning Jacket, Spoon, a od domaćih Veliki Prezir, Rebel Star i Kliniku Denisa Kataneca. Postavite mi to isto pitanje za mesec dana i dobićete drugi odgovor.
Bonus video – Mirela Priselac Remi „Elemental“: Ima neka tajna veza sa Beogradom