Laureati "Medalje SANU" su akademici Vladimir S. Kostić i Gojko Subotić, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.
Članovi Predsedništva SANU, na sednici održanoj 25. oktobra, usvojili su predlog Komisije za dodelu nagrade „Medalja SANU“ da ovo priznanje za oblast prirodnih i tehničkih nauka bude dodeljeno akademiku Vladimiru S. Kostiću, a za polje društvenih i humanističkih nauka akademiku Gojku Subotiću.
Svečana dodela nagrade „Medalja SANU“ biće upriličena na svečanosti obeležavanja Dana Srpske akademije nauka i umetnosti 20. novembra, najavljuju iz Srpske akademije nauka i umetnosti.
Naučni opus akademika Vladimira S. Kostića je veoma bogat, a ključni rezultati istraživanja publikovani su u najprestižnijim svetskim časopisima iz oblasti neurologije, navodi se u obrazloženju Komisije. Impresivan broj citata (preko 15.000) i veliki h-indeks (62) svrstavaju ga na vrh lestvice naše neurološke nauke, i nauke generalno, sa velikim ugledom u svetu i među istraživačima iz Srbije, koji su na Stanfordskoj listi, Kostić se našao u samom vrhu, napominje Komisija.
Podseća i da je nemerljiv doprinos akademika Vladimira S. Kostića u razvoju naučnog kadra i formiranju veoma prepoznatljive, jedinstvene i ugledne neurološke škole. Uz bavljenje naučnim i pedagoškim radom, koji i dalje traje nesmanjenim intenzitetom, ne mogu se zaobići ni Kostićeve plodonosne aktivnosti u SANU, posebno u periodu kada je bio predsednik Akademije. Tokom Kostićevog mandata organizovana je impresivna proslava 175 godina SANU, obeležena nizom tribina, izložbi, predavanja, skupova, koncerata i jednom pozorišnom predstavom. Takođe, obeležene su godišnjice posvećenih pojedinim najuglednijim akademicima, pokrenut je ciklus predavanja vezanih za aktuelna pitanja naučnog i umetničkog razvoja zemlje, kao i ciklusi „Susreti sa stvaraocima – Masterklas“ i „Gost SANU“.
Osnovna vrednost naučnog doprinosa Gojka Subotića ogleda se u ingenioznom spoju istraživanja u okvirima jedne identitetske nauke, kao što je istorija srpske srednjovekovne umetnosti, i istraživanja širokih okvira koje čine vizantijska i tzv. postvizantijska umetnost zemalja vizantijskog kulturnog kruga, sa polaznom tačkom u samoj Vizantiji. Jedan i drugi okvir, uži i širi, čine neraskidiv spoj, što je u najvećoj meri doprinelo impresivnim rezultatima naučnog pristupa akademika Subotića.
Bonus video: Retrospektiva Miće Popovića u Galeriji SANU