Odlazak Borisa Komnenića: Teške uloge radio sa zadovoljstvom

"Bilo je dosta teških uloga, ali sam upravo takve radio sa zadovoljstvom", rekao je u jednom intervjuu pozorišni, filmski i televizijski glumac Boris Komnenić, preminuo juče u 64. godini u Beogradu.

Boris Komnenić rođen je 1957. godine u Puli, ali se sa porodicom u ranoj mladosti preselio u Beograd. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti i 1984. godine postao je član Narodnog pozorišta, gde je poslednjih godina bio prvak drame.

U matičnom pozorištu i na scenama drugih teatara odigrao je brojne uloge u klasičnim komadima i delima savremenih pisaca: Astolfa („Život je san“), Oberona („San letnje noći“), Grof Almaviva („Figarova ženidba i razvod“), Hansa Miklasa („Mefisto“), Kolesova („Lenjin, Staljin, Trocki“), Kalonsa („Memorandum“), Jusupova („Sveti đavo Raspućin“), Stole Apač („Kad su cvetale tikve“), Vasilije („Putujuće pozorište Šopalović“), Argan („Uobraženi bolesnik“), Dezmond Morton („Državni službenici“), Aleksandra Obrenovića („Konak“), igrao je u komadima Šekspira, Ibzena, Mana, Brila, Ronalda Harvuda, Maksima Gorkog, Crnjanskog, Vide Ognjenović, Jovana Sterije Popovića, Branislava Nušića…

Pored pozorišnih, odigrao je i više od 70 uloga na filmu i TV serijama. Na filmu je debitovao još kao student u „Danima od snova“ (1980) Vlatka Gilića, a iste godine odigrao je i ulogu u „Splavu meduze“ Karpa Godine. Igrao je u filmovima „Tajvanska kanasta“ (1985), „TT sindrom“ (2002), „Sjaj u očima“ (2003), „Kad porastem biću Kengur“ (2004), „Sedam i po“ (2006), „Čitulja za Eskobara“ (2008), „Montevideo, bog te video“ (2012), „Falsifikator“ (2013), „Taxi Blues“ (2019), „Jedini izlaz“ (2020) i drugim ostvarenjima.

Simpatije najšire televizijske publike stekao je krajem osamdesetih godina kao Saša Popadić u seriji „Bolji život“, kao i ulogama u serijama „Sivi dom“, „Gore dole“, „Naša mala redakcija“, „Lisice“, „Najbolje godine“, „Kazneni prostor“, „Crni Gruja“, „Ljubav, navika, panika“, „Agencija za SiS“, „Vratiće se rode“, „Miris kiše na Balkanu“, „Sinđelići“, „Žigosani u reketu“, „Ujka novi horizonti“…

Dobitnik je više priznanja za svoj rad, među kojima su Nagrada grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo 2009. godine, nagrada „Raša Plaović“, godišnje nagade Narodnog pozorišta i Beogradskog dramskog pozorišta i nagrada Filmskih susreta u Nišu.

Bio je oženjen sa Rene i iz tog kratkog braka imao je ćerku Nike.