0
Dana 22. juna 1950. objavljen je ozloglašeni antikomunistički pamflet "Crveni kanali" u kome su neke od najvećih holivudskih zvezda označeni kao komunisti i stavljeni na crnu listu. Kao deo "Crvenog straha" koji je usledio, slavni scenarista Dalton Trambo (1905-1976) optužen je za širenje subverzivnih ideja kroz svoje filmove i zatvoren je. Godine 1960. ispričao je za "BBC" svoje gorko iskustvo.
Kada je “BBC” intervjuisao Daltona Tramba pored njegovog bazena u Holivudu, on je upravo napisao scenarije za dva najveća filma godine „Egzodus“ i „Spartak“. Novinar Robert Robinson zabaležio je da je u njemu primetio „izvesnu suzdržanost“, nagađajući da „nema želju da oživljava stare svađe“.
Zatvoren, stavljen na crnu listu Holivuda i primoran da radi u tajnosti pod nizom lažnih imena, Trambo je 13 godina bio žrtva američkog antikomunističkog „lova na veštice“. Sve što je uradio je da je odbio da kaže odboru američke vlade 1947. da li je komunista, jer je smatrao da prema Prvom amandmanu ima zakonsko pravo da ima političke stavove koje želi. Naravno, Trambo je bio član Komunističke partije, ali to nije bila poenta. U svakom slučaju, on je bio daleko od stereotipnog „crvenog“. Kasnije je rekao za „BBC“:
– Nikada nisam osećao ni najmanju krivicu što sam zaradio ono što sam zaradio – filmovi su zarađivali milione. Ako bih dobio mali deo, dobro, uživao sam u tome. Ali, ideja o krivici me je zaprepastila.
Trambova karijera uzela je maha 1930-ih i do kraja decenije bio je jedan od najplaćenijih holivudskih scenarista. U toj eri, Holivud je bio izolovan od najgoreg perioda Velike depresije zahvaljujući popularnom i unosnom filmu, ali jaka društvena savest se uzburkala u industriji zabave.
Trambo je kasnije rekao za „BBC“ 1973:
– Ljudi su se pridružili Komunističkoj partiji jer je radila stvari za koje su smatrali da treba – protivila se usponu fašizma širom Evrope, pomagala je onima koji su bili izbeglice…
Komitet Predstavničkog doma za neameričke aktivnosti (HUAC), koji je kasnije postao ozloglašen zbog ispitivanja filmske industrije, formiran je 1938. da bi istražio „subverzivne“ tendencije kao što su komunističke veze. Međutim, sa dolaskom Drugog svetskog rata, invazija Adolfa Hitlera i nacističke Nemačke na Sovjetski Savez 1941. značila je da je Staljinova komunistička Rusija iznenada postala saveznik SAD.
Holivud je dao svoj doprinos kroz nekoliko prosovjetskih filmova kao što je „Mission to Moscow“ iz 1943. Reditelj Majkl Kertis osvojio je Oskara za najbolju režiju godinu dana ranije za „Kazablanku“. Ali, kada se rat završio, nelagodni savez SAD i Sovjetskog Saveza se raspao, što je započelo novu eru hladnoratovske paranoje. Ova zabrinutost zbog uočene pretnje komunizma bila je savršeno okruženje za HUAC da proširi svoj uticaj.
Godine 1947, Trambo je bio jedan od 10 holivudskih pisaca i reditelja koji su se izjasnili tokom saslušanja o navodnoj komunističkoj propagandi u filmskom biznisu. Više puta im je postavljeno jedno pitanje: „Da li ste sada, ili ste ikada bili, član Komunističke partije?“
Kao odgovor, Trambo je rekao:
– Verujem da imam pravo da se suočim sa bilo kojim dokazom koji podržava ovo pitanje. Voleo bih da vidim šta imate.
Njegov odgovor nije dobro prošao. Svi „Holivud 10“ odbili su da svedoče i proglašeni su krivima za nepoštovanje Kongresa. Kako se Trambo prisećao u pomenutom intervjuu za „BBC“ 1960. godine, šefovi studija su sazvali sastanak u njujorškom hotelu na kojem su objavili odluku da se 10 muškaraca stavi na crnu listu.
– Objavili su da deset mučkaraca koji su odbili da otkriju pred komitetom svoje političko opredeljenje više neće biti zaposleni u holivudskoj filmskoj industriji, kako je oni zovu. Mrzim to da zovem industrijom!
Dok je HUAC bio istaknuto lice antikomunističkih istraga, drugi osumnjičeni bili su meta pamfleta pod nazivom „Crveni kanali“, objavljenog 1950. Među onima koji su bili umešani bili su glumci Edvard G Robinson i Orson Vels, pisci Artur Miler i Dašijel Hamet, muzičari Leonard Bernštajn i Aron Kopland i pevačica i glumica Lena Horne i muzičar i glumac Burl Ives.
Naslovljeno „izveštaj o uticaju komunista na radiju i televiziji“, uvrštavanje na listu bilo je dovoljno da ošteti ili čak završi nekom karijeru. Posledice za Tramba bile su još teže. U istom mesecu kada su „Crveni kanali“ objavljeni, otišao je u zatvor, ili kako je sa teškom ironijom rekao “BBC”:
– Dobio sam odličan pansion i smeštaj u Federalnom popravnom zavodu u Ešlendu u Kentakiju godinu dana.
Po izlasku iz zatvora, Trambovo ime i reputacija su izbrisani zbog crne liste. Pošto nije mogao da nađe posao u Kaliforniji, preselio se sa porodicom u Meksiko Siti. Rekao je:
– Ostao sam tamo dve godine. Nisam bio srećan. Takođe sam bio spektakularno švorc. Nismo imali šta da jedemo. I vratio sam se.
Pošto više nije mogao da piše scenarije koristeći svoje ime, morao je da se okrene crnom tržištu da bi pobedio crnu listu.
– Imao sam metode da to zaobiđem tako da nikada nisam bio potpuno bez posla. Međutim, osobe koje su bile u poziciji da se kockaju s tim morale su da prihvate da radim film tako da ne bude otkriven da je moj. Snimali su se tako menje skupi filmovi, a samim tim i ja sam zarađivao mnogo manje novca – otkrio je za “BBC”.
Bio je primoran da piše pod nizom pseudonima ili koristeći druge scenariste kao paravan za svoj rad. Iako su neki scenariji bili za B-filmove kojima je nedostajao prestiž njegovog rada pre crne liste, oni su takođe uključivali klasik „Praznik u Rimu“ iz 1953. godine, sa Odri Hepbern i Gregorijem Pekom u glavnim ulogama.
Godine 1957, pod svojim izmišljenim aliasom Robert Rič, Trambo je osvojio Oskara za najbolji originalni scenario za „Neustrašivog“ (“The Brave One”), priču o dečaku i njegovom ljubimcu biku. Trambo je kasnije rekao “BBC”:
– Izvestan broj scenarista je izašlo, rekavši da su Robert Rič, ili da je priča ukradena od njih. Bio je veoma ozbiljan problem priznati da sam to uradio. Svakako nisam želeo ništa da kažem jer sam sarađivao sa tim čovek i moram reći da je poverenje u tom periodu bilo lepo čuvano… Imali smo zajednički interes, koji je bio ekonomski.
Agenciji AP rekao je da, ako je i napisao scenario, u tome „nema nikakvog kriminala“.
– To je sve legalno. Čovek ima nešto da proda, a neko to kupi. Pravo pitanje je: da li je crna lista dobra, punokrvna, američka patriotska ustanova? Po mom mišljenju, tome će uskoro doći kraj.
Apsurd situacije razotkrio je pukotine na holivudskoj crnoj listi, a Trambo je mogao da se vrati u glavni filmski posao. Prvo, otvoreno ga je angažovao producent i reditelj Oto Preminger da napiše ekranizaciju za „Egzodus“, najprodavaniji roman Leona Urisa iz 1958. o stvaranju države Izrael. Zatim ga je holivudska zvezda Kirk Daglas izabrao da napiše scenario za “Spartak”, u režiji Stenlija Kjubrika.
Oba filma su objavljena 1960. godine, a do trenutka kada je Tramba intervjuisao “BBC”, bio je uveren da je crna lista efektivno razbijena. Do njegove smrti 1976. godine, vremena su se promenila i on je bio potpuno rehabilitovan.
Godinu dana ranije, dok je bio lošeg zdravlja, konačno je dobio Oskara za “Neustrašivog”, a 1993, 40 godina nakon izlaska filma “Praznik u Rimu”, posthumno je nagrađen Oskarom za scenario za to ostvarenje. Sam Trambo je bio tema istoimenog holivudskog biografskog filma iz 2015. Zvezda serije „Breaking Bad“ Brajan Krenston bio je nominovan za Oskara za tu ulogu.
Pred kraj svog života, Trambo je priznao da je na neki način imao više sreće od nekih drugih ljudi koji su uhvaćeni u „Crvenom strahu“:
– To je bila potpuna katastrofa za druge – finansijska, bračna, kao i za neku njihovu decu. I, znate, uspeh nekolicine ne bi trebalo da ublaži zastrašujući rezultat onoga što se desilo. Bilo je užasno. I to ne treba nikada zaboraviti!
Bonus video: Reditelj čeka odluku Apelacionog suda
