0
Poslednje ostvarenje Serđa Leonea, ekstravagantna kriminalistička drama "Bilo jednom u Americi" premijerno je prikazana pre tačno 40 godina na Filmskom festivalu u Kanu u verziji od 229 minuta. Međutim, iako se slavni reditelj protivio, u SAD je film prikazivan u skraćenoj verziji (skoro 90 minuta kraće od originalne prikazane u Evropi). Uprkos svim revizijama, film je do danas ostao pravo remek-delo.
„Bilo jednom u Americi“ podeljen je u tri sekvence i prati priče njujorških bandita Nudlsa, Maksa, Petsija, Kuksija, Debelog Moa i njegove sestre Debore. Početak filma predstavlja nam ostarelog Jevrejina (Robert de Niro) koji se posle tridesetpetogodišnjeg bekstva iz Bafala vraća u njujorški Bruklin, gde suočen sa prošlošću pronalazi prijatelja Maksa kojeg igra Džejms Vuds.
Propraćen muzikom Enija Morikonea, čije izvanredne melodije nisu nagrađene Oskarom zbog greške u papirologiji, film „Bilo jednom u Americi“ dobija jednu novu dimenziju.
Međutim, promene i skraćivanje koje je „Warner Bros“ učionio bez Leoneovog nadzora ili odobrenja i danas se vide kao najgori potez ikada učinjen nekom filmskom delu, piše „Gardijan“. To je dovelo do otuđenja kritičara koji su hvalili film u Kanu i bile su potrebne decenije da se povrati njegova dužina i reputacija. U skraćenoj verziji izbačene su scene prisećanja prošlosti, a događaji su poređani hronološki. Na sreću, duži rezovi su kružili – originalna verzija od 251 minuta puštena je u Kanu 2012, a evropski rez od 229 minuta je sada postao standard.
Strašna ironija ove situacije je da je baš vreme možda najvažnija tema filma. Leoneov prepoznatljiv stil, uspostavljen u klasicima kao što su „Bilo jednom na Divljem zapadu“ i „Dobar, loš, zao“, imao je cilj da produži vreme koliko god je to moguće, izdvajajući svaki delić napetosti i detalja iz ključnih trenutaka. Kroz čitav život svog heroja – od njegovog teškog odrastanja kao nasilnika dvadesetih, do njegovog uspona kao gangstera u doba prohibicije, do prežaljenog starca šezdesetih – film odražava trulu, pokvarenu dušu same zemlje u tom periodu. To nije priča koja bi se mogla brzo ispričati. Bio je to „Kum“ u eri koja je postala neprijateljska prema autorskim vizijama, piše „Gardijan“.
U stvari, više je ličilo na drugi deo „Kuma“, pošto Leone i njegov tim scenarista prepliću tri različite epohe u komplikovanu strukturu koja prožima priču dubokim žaljenjem – i sugeriše, u izvesnoj meri, da su lepa sećanja deo opijuma, san. Sve to je izgubljeno u kraćem rezu, koji je odbacio flešbekove u korist hronološkog narativa koji je tobože žrtvovao umetnost radi jasnoće, ali je izbacio toliko, da je osnovna koherentnost postala problem. Danas, 40 godina kasnije, „Bilo jednom u Americi“ Serđa Leonea je još uvek na vrhuncu svojih moći, preokrećući mitologiju holivudskih gangsterskih filmova sa istom raskošnošću i revizionističkim razmišljanjem koje su odlikovale njegove čuvene špageti vesterne.
U ostvarenju koje je ekranizovana na osnovu polu-autobiografske knjige „Bande“ Harija Greja, bivšeg gangstera koji je pisao pod pseudonimom, Robert de Niro igra Jevrejina poznatog pod nadimkom Nudls. Nudls je oportunista koji kao adolescent upada u sitne, nasilne kriminalne radnje. Finansijsko bogatstvo mu raste na poslovima krijumčarenja koji su tovili novčanike gangstera tokom prohibicije. Ranih 20-ih, Nudls i njegov najbolji prijatelj Maks, zajedno sa još troje dece upuštaju se u brojne prevare.
Dok mladi Nudls odlazi na kaznu za ubistvo rivala i ranjavanje policajca, Maks i ostali napreduju kao krijumčari ranih 30-ih, a Nudls im pomaže da prošire svoju delatnost nakon uspešne pljačke dijamanata. Ali, postoji određena nesloga unutar grupe, jer se Nudls zalaže za skromniji posao, dok Maks traži moć i uticaj unutar sindikata i viših političkih krugova. Njihov narušeni odnos vodi do zapanjujuće izdaje i tragedije, ali se takođe odnosi na širu priču o Americi sredinom 20. veka, zemlji okaljanoj nečistim rukama.
Iako Leone donosi neke legendarne, umetničke scene, film je bogat punim osećajem brutalnosti i uništenja nasilnih muškaraca, počevši od Nudlsa, koji je tragična figura, ali nije iskupljiva. Iako bogatstvo Leoneove produkcije daje filmu nostalgičnu nijansu, on ostaje redak gangsterski film u kojem kriminalni život nikada ne izgleda primamljivo, čak i kada novac „dolazi“ sa svih strana.
Bonus video: Robert de Niro
