0
Toliko je Balaševićev stih “Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja” ušao svima u uho, da su sigurno mnogi ponekad pomislili da je baš Balašević tvorac te stare narodne pesme “Jesen stiže, dunjo moja”. Ali u pitanju je ipak za mnoge nepoznati Milorad M. Petrović Seljančica (Velika Ivanča, 1875 – Beograd,1921), pesnik, prevodilac i učitelj. On je takođe autor i čuvene pesme “Igrale se delije”.
Milorad M. Petrović je rođen 1875. godine u Velikoj Ivanči kod Mladenovca, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Beogradu, a zatim Učiteljsku školu u Aleksincu. U mladosti je stalno nosio šumadijsku narodnu nošnju, a ispod košulje amajliju – platneni zamotuljak sa grumenom zemlje iz njegove rodne Ivanče. Radio je u većem broju seoskih osnovnih škola. Učestvovao je u Balkanskim ratovima, u bici na Kumanovu i opsadi Jedrena. Sećao se kako su ratnici posle osvajanja Jedrena pričali kako im je žao što opsadu Jedrena nisu iskoristili da produže dalje, sve do Carigrada. Učestvovao je u Kolubarskoj bici, posle koje je oboleo od tifusa. Bugarske okupacione vlasti su ga 1915. proterale preko Morave kao praznoskitajuščeg.
Sarađivao je sa časopisima: „Zvezda“, „Nova iskra“, „Brankovo kolo“, „Bosanska vila“, „Zora“ i „Budućnost“
Prevodio je poeziju i prozu sa francuskog, ruskog, poljskog, češkog, slovačkog, slovenačkog i bugarskog jezika.
Godine 1902. objavio je svoju prvu pesniku zbirku „Seljančica“, po kojoj će poneti nadimak. Godinu dana kasnije objavio je prošireno izdanje istoimene zbirke. Njegov rad bio je kritikovan od strane modernista kao konzervativan, dok mu je konzervativni deo književnih kritičara zamerala novotarije i modernizam. Sima Pandurović je za Petrovića napisao da se radi o „bezosećajnoj neznalici“ i „šarlatanu koji zapisuje sve što čuje po seoskim mehanama, sokacima i poljima“.
Jovan Skerlić je zapisao: „…g. Petrović pada u oduševljenje pevajući da će sve donde trajati, i slave i Srbina, dokle god bude imalo vina. Zato nam tako lepo i ide! Knjižica g. Petrovića je sveža, vedra, prijatna – prava lepuškasta seljančica. Ali ona je monotona kao obzorje i život seoski, jednostrana motivima, preterano optimistična po onome što pisac vidi na selu i što drži za dostojno da se u stihove stavi. Ta oskudica nadahnuća, ta skučenost horizonta glavna je mana cele naše mlade poezije, cele, bez i jednoga izuzetka. ‘Seljančice‘ se daju čitati, to je knjižica od vrednosti, ali koliko je sve to daleko od prave poezije!“
„Jesen stiže, dunjo moja”, odnosno „Ne varaj jarana”, ljubavna je pesma srpskog Milorada Petrovića Seljančice. Kasnije je na njene stihove Isidor Isa Bajić komponovao muziku. Snimili su je između ostalih i Predrag Tozovac, Milan Prunić i Raša Pavlović. Vremenom je postala standardni deo repertoara tamburaša. Đorđe Balašević je spominje u pesmi „Svirajte mi Jesen stiže, dunjo moja”, i po tome je i najpoznatija.
Petrović je za stihove „Igrale se delije nasred zemlje Srbije, sitno kolo do kola čulo se do Stambola“ našao inspiraciju u sećanju na ratna dejstva tokom kojih je opsedano Jedrene. Tom prilikom je srpska vojska žalila što ne mogu da osvoje i Stambol (današnji Istanbul) „carski grad ohol“.
Bio je veliki boem i družio se sa kolegama pesnicima i piscima, poput Janka Veselinovića i Antuna Gustava Matoša.
Živeo je odvojen od žene i dece u Kruševcu i Beogradu. Oboleo je od tuberkuloze. Zaboravljen od svih, umro je u bedi i nemaštini na Čukarici. Sahranjen je u Beogradu na Topčiderskom groblju o državnom trošku, bez spomenika na njegovom grobu. U gradskom parku u Mladenovcu nalazi se njegova spomen bista koja je postavljena 12. jula 2013. godine.
Bonus video: Podcast Život na Srpskom, Brajan Rašić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare