Zagrebačku "Galeriju na katu" ovih dana ispunjava zvuk mašine za tetoviranje. Do 10. decembra tamo gostuje video izložba 'The Arrangement' beogradske vizualne umetnice Marine Marković. Prvi put u Hrvatskoj Marina predstavlja svoj životni projekat tetoviranja logotipa galerija u kojima izlaže i to na licu mesta.
Marina se tetovira isključivo u sklopu performansa. Ni jedna od osamdesetak tetovaža na njenom telu nije privatna jer je nikad nisu zanimale ni u jednom kontekstu osim umetnosti. Na prvom performansu 2011. u Njujorku, bila je polugola pred 200 ljudi i nikad pre se nije tetovirala.
-„Bila sam izložena i polunaga. Oni mi pletu kosu, štipkaju, jedan me uhvatio za grudi. Ja ih puštam jer mi je zanimljivo da vidim na koji način u različitim kulturnim sredinama funkcioniše performans. U Njujorku je publika u umetnosti konstantna i stvarno žele da budu involvirani“, priseća se Marina za „Jutarnji list“.
Na drugom tetoviranju u Beogradu dočekala ju je smrtna tišina. Ljudi su rezervisani, ne prilaze i dva sata stoje i mirno gledaju. U Ženevi u Švajcarskoj naišla je na zlatnu sredinu jer ju je tamo publika znatiželjno obilazila, ali nije bila napadna.
Ružičastu boju Marina koristi u radu jer se radi o jednoj od najsubverzivnijih boja u koju je utkano mnogo značenja.
„Kad vidiš roze to je već ženskasto, nežno, to je učitano. Budući da ja često imam sadržaj koji se ne guta lako, baš onda roza dođe kao glazura da to izgleda mekše i nježnije. Budući da se igram s dekonstrukcijom rodnih uloga, roza mi je idealna za subverziju i dekonstrukciju toga“, rekla je Marina.
Marina Marković (Beograd, 1983.) diplomirala je 2008. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde trenutno pohađa doktorske studije na katedri za Nove medije. Od 2006. godine redovno izlaže na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dela joj se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama.
Telo i telesne prakse su centralni motiv Marininog umetničkog rada koji se kreće između bavljenja ličnim iskustvima do razmatranja kompleksnih društvenih pitanja postavljenih u odnosu na telo žene. Iskustvo anoreksije u ranoj mladosti odredilo je pravac njenog umetničkog delovanja ka politikama tela, (de) konstrukciji roda i seksualnosti, ekonomiji želje i važnije – učinilo je vidljivim mrežu odnosa moći u kojima su pitanja prinude i slobodne volje isprepletani do neprepoznatljivosti.
Bonus video: Drag kvin KC Grad