0
"I kiša mi nedostaje", zapisala je u svoj "Dnevnik izolacije" Una Laurenčić, jedna od osam autorki i autora fotografija predstavljenih na izložbi "Autoizolacija", otvorenoj večeras u galeriji "Ozon", useljenoj u beogradski "Dorćol platz".
Kiša koja je nedostajala Uni Laurenčić padala je i večeras, ali je „Dorćol Platz“ bio prilično pun. Povod je otvaranje izložbe galerije „Ozon“ u novom prostoru, na kojoj su radove predstavili studenti četvrte godine fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti u klasi profesora Aleksandra Kelića.
– Tražili smo od studenata da u vreme karantina i izolacije urade svoj autoportret, da bi se videlo kako su se oni snašli sa tim vremenom, šta su radili i o čemu su razmišljali. Svako od njih imao je različit pristup i imamo osam različitih priča – rekla je Jelena Matić, kustoskinja izložbe.
Anastasija Kojić predstavila je sebe dok na šivaćoj mašini šije masku za lice, a Čarna Nikolić fotografisala se sa gitarom i klavijaturama, sa brojnim detaljima, poput šolje ili jorgana u koji je umotana.
Brojni detalji vide se i na autoportretu Katarine Filipović, koja se fotografisala pred ogledalom u kupatilu gde su istovremeno i laptop i fen u ruci i sav aksesoar okolo.
Autoportret Vesne Dobričić, sa plavim peškirom na glavi sa tek opranom kosom i maskom za lice, svesno ili nesvesno, budi asocijacije na neku novu verziju Vermerovog platna „Devojka sa bisernom minđušom“. U izolaciji.
Lazar Kostić predstavio se diptihom fotografija slikanih iz gornjeg rakursa, u eksterijeru. Na jednoj leži u snegu, na drugoj u travi, proizvodeći tako osećaj protoka vremena, a Tamara Kostrovec odlučila se za lirski autoportret na ulazu sa dva psa.
Una Laurenčić takođe se predstavila diptihom: na jednoj fotografiji u baletskoj haljini pravi most i igra šah sama sa sobom, na drugoj je u skoro nemogućoj poziciji na ormaru kraj malog prozora i durbinom gleda napolje.
„‘Dnevnik iz izolacije’ je projekat realizovan za vreme obaveznog kućnog karantina usled pandemije covid-19. Taj period provodim sa roditeljima i sestrom kod kuće u Beogradu, fokusirajući svu svoju pažnju i vreme na spajanje tri stvari koje su mi najznačajnije – porodica, fotografija i joga. Ovaj projekat predstavlja moju snažnu volju i odlučnost da izvučem najbolje iz nepogode koja je neočekivano zadesila ceo svet“, piše ona u svom žurnalu sa fotografijama.
Autoportret Tanje Marjanović jedan je od onih koji su privukli najviše pažnje, možda i zbog ne baš uobičajenog autoportreta. Autorka je na njemu u – ronilačkoj opremi.
– Nisam ljubitelj autoportreta, a sa druge strane se bavim ronjenjem 12 godina. Nisam imala prilike da ronim tokom izolacije, to mi je nedostajalo. Osim toga, namera mi je da se bavim podvodnom fotografijom – objašnjava Tanja Marjanović odakle takvo rešenje.
Očigledno zadovoljan time kako je otvaranje izložbe prošlo, poznati fotograf i prvi čovek galerije „Ozon“ Nebojša Babić snimao je okupljene – mobilnim telefonom. Da bi se napravila dobra fotografija nije potrebna skupa oprema, podseća on, potrebna je pre svega ideja.
Pozdravljajući prisutne, Babić je podsetio da je profesor Kelić, koji sada izvodi još jednu generaciju studenata, bio njemu u žiriju kada je poslao svoje prve profesionalne fotografije na konkurs. Naveo je i da se galerija „Ozon“ preselila i sedmi put.
– Posebno mi je drago što je naša nova lokacija na Dorćolu i što ovde otvaramo „Ozon“ upravo izložbom fotografija, najbržeg medija danas. Svi koristimo mobilne telefone, a i njima može da se napravi dobra fotografija. Kada smo maštali i pravili sve ovo, „Dorćol Platz“ nam je mnogo pomogao. Značaj ove izložbe je i u tome da pokažemo da studenti nisu sami, a da su uspeli da u ovakvim okolnostima rade nešto kreativno, što je i ideja „Ozona“ – rekao je Babić.
Izložba u Dobračinoj ulici otvorena je do 30. avgusta.
