1
Ibzen me motiviše godinama unazad i mislim da je pisac koji je danas veoma aktuelan. Bez obzira što je prošlo mnogo vremena od kad je pisao, suštinski se vraćamo na iste sukobe i nedoumice, kaže za Nova.rs rediteljka Ana Vukotić.
Rediteljka predstave „Ibzen mašina“, koja je izvedena na sinoć okončanom 29. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“, Ana Vukotić potpisala je ovaj komad po motivima drama Henrika Ibzena i to: “Stubovi društva”, “Heda Gabler”, “Nora” i “Neprijatelj naroda”. Kada je Henrik Ibzen pisao te čuvene komade, činio je to sa namerom da napravi neku vrstu dramske fotografije društva, na kojoj će jasno i precizno razotkriti istinu o društvu u kome se nepravda i laž skrivaju ispod maske uzornih građana.
Reč je o komadima koji su danas posebno aktuelni, jer govore o sadašnjoj društvenoj situaciji, a predstavljaju, po rečima rediteljke, svojevrstan spoj postmodernog i tvrdog realizma. Predstava „Ibzen mašina“ funkcioniše kao čudesna pozorišna mašina u kojoj se prepliću dramsko pozorište, muzika i ples stvarajući upečatljivu celinu.
Rediteljka Ana Vukotić ističe za Nova.rs da je predstavu Crnogorskog narodnog pozorišta Podgorica, u kojoj igraju Simo Trebješanin, Jelena Minić, Žana Gardašević Bulatović, Miloš Pejović, režirala tako da otvara mogućnost osvešćenja i samoosvešćenja koje je danas potrebnije nego ikada.
– Ibzen me motiviše godinama unazad i mislim da je pisac koji je danas veoma aktuelan. Bez obzira što je prošlo mnogo vremena od kad je pisao, suštinski se vraćamo na iste sukobe i nedoumice. Insistirala sam na “Stubovima društva”, a ti stubovi su jedno koruptivno, licemerno društvo, puno pohlepe koje je spremno da uništi ekologiju, prirodu – priča Vukotić i dodaje da sve to možemo danas prepoznati, jer “nam se svima dešava, na samo na balkanskom već i na planetarnom nivou”.
Tragično je, smatra rediteljka, što u velikom vremenskom intervalu, koji se desio od Ibzena do danas, nismo napravili kao društvo ozbiljne korake da neke stvari sprečimo.
– I danas, dok smo na ovom festivalu, imamo recidive tog neodgovornog, koruptivnog i pohlepnog društva. Pozorište mora da bude na neki način korektiv, da postavljamo pitanja građanima i publici, da bi svi kao društvo bili bolji njegovi sudionici i na neki način doprineli nečemu, umesto da samo sudimo i šaljemo poruke kao da smo u pošti, a ne akteri u sudionici života.
Vukotić smatra da za pitanje gde je kultura danas i šta je naša uloga u društvu, Ibzenovo delo služi kao fantastičan primer:
– Ibzen nam daje materijal da ispričamo vrlo važnu društvenu priču, ne samo na lokalnom nivou, nego i na najširem mogućem planu. Zbog toga je Ibzen danas važan. Kada sam odabrala da režiram kombinaciju njegovih dela, nije mi bio cilj da dajem odgovore, već da komadom otvorimo veliki niz pitanja korisnih za sve koji sede u publici – naglašava Ana Vukotić, koja na kraju kaže da Jugoslovenski pozorišni festival u njenom srcu i profesionalnom radu ima posebno mesto, jer je u njemu učestvovala i kao deo selekcije i žirija. A Narodno pozorište Užice, kao i sve druge teatre, vidi kao mesta gde treba nastaviti sa slavljenjem ideja koje svet zaslužuje.
Bonus video: Šabačko pozorište