Akademik Aleksandar Deroko (1894-1988), naučnik, umetnik i pedagog, poklonio je 1984. godine Umetničkoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) 129 svojih dela - 19 slika i 110 crteža, skica, studija, od kojih će 103 rada ove "renesansne ličnosti srpske kulture" biti predstavljena na izložbi od 6. jula u Galeriji SANU.
Prema sećanjima samog Deroka, predlog da slike i crteže pokloni SANU izneo je svom prijatelju, tadašnjem predsedniku Akademije, akademiku Pavlu Saviću, što je rezultiralo Savićevom inicijativom da Galerija SANU organizuje 1980. godine izložbu njegovih radova u Galeriji kulturnog centra, pošto su u Galeriji SANU bili u toku građevinski radovi i preuređenje.
Zadovoljan ovom postavkom, Deroko je 1984. godine poklonio svoja dela SANU i nakon četiri decenije, odabrani radovi će prvi put biti predstavljeni javnosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Sudeći po belešci na nalepnici na fascikli u kojoj je poklon Deroka pristigao u Akademiju, crteži su iz perioda od 1920. do 1984.
Skoro deceniju posle umetnikove smrti, 1997. godine, još 11 crteža Aleksandra Deroka Akademijinoj zbirci poklonio je umetnikov mlađi kolega i saradnik, arhitekta Slobodan Nenadović, tako da SANU danas čuva 140 Derokovih dela.
Od 6. jula u Galeriji SANU publika će imati priliku da pogleda 107 dela raspoređenih u 11 celina: „Autoportreti“, „Autoportreti sa suprugom“, „Portreti“, „Anatomske studije, aktovi, studije figure“, „Mrtve prirode“, „Vedute (ilustracije za knjige)“, „Apstraktne kompozicije“, „Žanr scene iz umetnikovog života (ilustracije za knjige)“, „Seoski žanr (ilustracije knjiga drugih autora)“, „Materijali za terenska istraživanja“, „Alegorijske scene“.
Pored radova, koje je Deroko lično poklonio SANU, biće izložena i dela iz poklona Slobodana Nenadovića:“Pogled na Studenicu kroz prozor konaka“, „Nacrt za naslovnu stranu knjige ‘Sveta Gori“, „Nacrt za naslovnu stranu knjige ‘A ondak je jeroplan leteo nad Beogradom'“ i „Alegorijska kompozicija sa arhanđelom Mihailom“.
– Sam autor nam je izabrao radove kada ih je poklanjao Akademiji. Zanimljivo je da je Deroko bio član Odeljenja likovne i muzičke umetnosti na svoj zahtev. Pošto se bavio zaštitom spomenika kulture i srednjovekovnim nasleđem, primljen je u Odeljenje društvenih nauka, iz koga se kasnije izdvojilo Odeljenje istorijskih nauka, a 1975. godine na svoj zahtev postao je član Odeljenja likovne i muzičke umetnosti. Dao je veliki doprinos radu Galerije SANU – kaže Jelena Mežinski Milovanović, autorka izložbe i zamenica upravnika Galerije SANU.
Autoportret sa kapom, 1922, Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
Postavka počinje Derokovim autoportretima iz različitih faza života od „Autoportreta sa kapom“ iz 1922. na kom upoznajemo umetnika kao mladića, preko autoportreta iz 1943. i sedamdesetih godina, dela „Slikar pred panoramom Beograda“, do zajedničkih portreta sa suprugom na kojima pokazuje sebe kako u zrelim godinama slika dvojni portret.
Sledi serija radova koja je vezana za Derokov život – „Majka kuva kafu“, „Alasi“, „Jeroplan 1910. godine“, „Nacrt za naslovnu stranu knjige ‘I ondak je jeroplan leteo nad Beogradom'“, „Prvi jeroplan nad Beogradom“…
– On je pisao tekstove o svom životu u Beogradu i ilustrovao ih je – od sećanja na majku koja kuva kafu, preko prvih kupanja na Savi do aeroplana koji se pojavio. Znamo da je Deroko kasnije bio pasionirani letač i vojni avijatičar u Prvom svetskom ratu. Njegovi crteži kao strip ili srednjovekovno žitije prate njegove opise u literalnim tekstovima, uspomene koje je zabeležio – objašnjava Mežinski Milovanović za Nova.rs.
U periodu odmora i oporavka nakon Prvog svetskog rata nacrtao je „Berbu i muljanje grožđa na Iskiji 1918“.
– Ilustrovao je radost življenja, susret sa italijanskim seljankama koje gaze grožđe i prave vino. Prikazuje povratak normalnom životu i realnosti – navodi autorka izložbe.
Nižu se dela koja su nastala iz Derokovog velikog prijateljstva sa Rastkom Petrovićem sa kojim je obilazio Srbiju i kasnije Makedoniju.
„Jednom smo pokušali i sami sebe da naslikamo. Bilo je to pod Crkvom svetog Petra kraj Novog Pazara… E na jednom kartonu namolovali smo masivnu siluetu te crkve, a više nje baš kako je to u prirodi, visoko gore na brdu prema nebu i siluetu razvalina Đurđevih stupova. I sad ono glavno: prvo naslikao ja njega kako sedi s jedne strane crkve, a zatim on mene , s druge…“, zapisao je Deroko.
Varijacije na temu srednjeg veka, njegov doživljaj fresaka, skulptura u Dečanima, sećanja sa alegorijskim predstavama samog autora koji slika u Studenici, rezbarije koje su radili ohridski i uopšte makedonski majstori u Crkvi Svetog Spasa u Skoplju, posebna su celina na izložbi u SANU.
“Jedna od najlepših tvorevina je taj ikonostas Crkve svetog Spasa u Skoplju. Na njemu je celina izvedena kao jedna ravnomerna čipka rezbarije. Figure su složene u mnogobrojne kompozicije, vezane među sobom vrežama vegetacije. Sve je puno…lišća, krupnih punih grozdova i velikih poljskih ruža, između kojih su uvijenim vazdušnim putanjama penju i spuštaju, lebdeći oko stubića ikonostasa mrke, namrštene fizionoimije ljudskih figura”, zapisao je Deroko.
Mežinski Milovanović kaže da je Deroko drugovao sa brojnim intelektualcima, okupljao ih u svom stanu i često dobijao inspiraciju prvo od Rastkovih ranih tekstova, koje je još dvadesetih godina ilustrovao za svog prijatelja, a onda je tokom šezdesetih i sedamdesetih za Momu Dimića izradio čitavu seriju crteža koji se odnose na njegovog junaka Tolu Manojlovića.
Tako su nastali crteži „Tola i dve babe“, „Kad se Tola kladijo“, „Tola inspiriše Momu Dimića“ i „Moma, Tola i ja“.
– Krajem četrdsetih i tokom pedesetih Aleksandar Deroko bavio se arheologijom. Istraživao Smederevsku tvrđavu i izradio je ilustacije za publikacije koje je radio. Posećivao je i srednjovekovne manastire, a pedesetih i Hilandar što je rezultiralo knjigom “Sveta gora”. Na izložbi predstavljamo skicu za naslovnu stranu – kaže Mežinski Milovanović.
Motiv putovanja je bio značajan, navodi autorka izložbe, u delu Aleksandra Deroka, jer je voleo putovanja i često na njima dobijao inspiraciju.
„Putujući uz to dosta, osetio sam potrebu da ponešto, od svega što sam uz put video i doživeo, zabeležim i to najčešće prvo crtežom, zatim da zapišem rečima i najzad da to pridodam čitavoj jednoj maloj arhivi“, objasnio je svojevremeno Deroko.
Apstraktne slike, studije tela, aktovi dopunjuju izložbu, a izdvojena su dela inspirisana boravkom u Banjičkom logoru u koji je umetnik dospeo u novembru 1941. kao i brojni beogradski intelektualci.
– Opisao je taj period, ponešto je i nacrtao, a radio je i plakate za posleratne izložbe logoraša i slikara koji su bili u zarobljeništvu i slikali tokom rata. Kada su ga sustigle bolesti nastala je serija radova „Crna svetlost“ na kojima varira motiv svetiteljke, sa uspomenama na Beograd, uz alegorijske kompozicije proleća, ptica, ribe, kao simbola ljubavi koja ostaje i života koji teče iako za njega vreme prolazi. Postavka se završava jednom od poslednjih čestitki koju je nacrtao prijateljima sa motivima uvelog cveća i sata iz koga ističe vreme. Zaključak životne linije – ističe Mežinski Milovanović.
Postavka u Galeriji SANU, koja bi trebalo da traje do kraja avgusta, prema rečima autorke, samo je najava retrospektive koja treba da bude projekat više institucija i prikaže Deroka kao renesansnu ličnost i celokupan njegov doprinos.