Al Paćino je otkrio da je skoro umro od kovida 2020. godine, kada je privremeno izgubio puls. Legendarni glumac je objavio detalje svoje „zapanjujuće otkrivajuće“ autobiografije "Sonny Boy", koja bi trebalo da bude objavljena u utorak.
U intervjuu za „Njujork tajms“ uoči objavljivanja knjige, Paćino je podelio da je imao iskustvo blisko smrti tokom pandemije.
„Ono što se dogodilo bilo je da sam se osećao loše, neobično loše. Zatim sam dobio groznicu, počeo da dehidriram i sve to. Tako da sam zamolio nekoga da mi nađe medicinsku sestru da me rehidrira“, rekao je Paćino, prenosi „NME“.
„Sedeo sam tamo u svojoj kući, i više me nije bilo. Samo tako. Nisam imao puls. Za nekoliko minuta bila je hitna pomoć ispred moje kuće. Bilo je oko šest bolničara u dnevnoj sobi, a tu su bila i dvojica doktora, obučeni u odela koja su izgledala kao da su iz svemira ili nešto slično. Bilo je prilično šokantno otvoriti oči i videti to. Svi su bili oko mene, i rekli su: ‘Vratio se. Ovde je.’“
Paćinu su zatim postavili pitanje da li je to iskustvo imalo neke „metafizičke odjeke“ na njega, na šta je odgovorio:
„Zapravo jeste. Nisam video belo svetlo ili nešto slično. Nema ničega tamo. Kao što Hamlet kaže, ‘Biti ili ne biti’; ‘Neotkrivena zemlja iz čije se granice nijedan putnik ne vraća.’ A zatim izgovara dve reči: ‘nema više.’ Bilo je nema više. Nestao si. Nikada o tome nisam razmišljao u životu. Ali znate glumce: Dobro zvuči reći da sam jednom umro. Šta je to kad nema više?“
Paćino je dalje objasnio da se, sa godinama, njegov pogled na smrt promenio, rekavši: „To je jednostavno tako. Nisam to tražio. Samo dođe, kao što mnogo stvari jednostavno dođe.“
Memoari „Sonny Boy“ pokrivaju detinjstvo legendarnog glumca u Njujorku, njegovo odrastanje uz „žestoko voljenu ali mentalno nestabilnu majku i njene roditelje“, njegovu ekipu prijatelja u Bronksu, kao i godine koje je proveo pohađajući čuvenu njujoršku Školu za izvođačke umetnosti.
Bonus video: Sećanje na film „Kako je propao rokenrol“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare