13
Jedno od ostvarenja koje je u trci za nagrade na 31. Festivalu evropskog filma Palić jeste i "Čovek magnet" Gusta Van Der Bergea.
Glavni junak filma jeste Lucien koji poseduje moći magneta i na neobjašnjiv način ume da privuče sebi, kako sav pribor za jelo, tako i sve predmete od metala koji mu se nađu u blizini. Međutim, otac mu zabranjuje da taj talenat pokazuje. Potajno sanja o životu zabavljača i mašta o trenutku koji bi ga vinuo u taj svet. Kada izbija Prvi svetski rat, sreće se sa putujućim cirkusom, pridružuje im se i u isto vreme postaje i član i odrastao muškarac koji može samostalno da vodi sopstveni život.
– Ovde je baš toplo, ali toplo je i oko srca.
Baš to je prvi utisak Danija Ronalda, koji igra Luciena, o Paliću, i Festivalu evropskog filma. Sinoć je u okviru Glavnog takmičarskog programa, na Letnjoj pozornici prikazan film u kojem tumači glavnu rolu i Dani je, s publikom, ponovo gledao ostvarenje u „divnom ambijentu bioskopa na otvorenom“:
– Činilo mi se da su se ljudi uživeli u film, a to je uvek lepo videti – priznaje za Nova.rs Dani Ronaldo, dodajući da je divno kad ti je film uvršten u selekciju festivala u zemlji o kojoj ne znaš baš mnogo:
– Pogotovo što ne dolazim iz filmskog sveta, nisam glumac po profesiji. Dolazim iz sveta pozorišta, cirkuske, izvođačke umetnosti, tako da su filmski festivali novitet u mom životu. Pre Palića sam bio samo na Festivalu u Talinu. Čudno mi je… Pogotovo što ne moram ništa da radim, kako sam navikao. Nikada pre nisam bio ni u Srbiji, a čuo sam o njoj.
Pitamo da li su to neke lepe ili ružne stvari koje je načuo o našoj zemlji?
– Ne, nikako ružne. Ali, nikada nisam imao kontakt sa Srbima. To je za zemlja na Balkanu koja je daleko od mene. Iako često idem na turneje s cirkusom, nikada nismo bili ovde, a jesmo u Rumuniji, Češkoj…
S obzirom da je u dva navrata pomenuo da ne dolazi iz filmskog sveta, već onog koji se temelji na magiji, čaroliji morala, logično je bilo da pitamo kako se otisnuo u cirkus?
– Moram da priznam da film nije bilo na mojoj listi životnih želja, ali brzo sam se navikao. Jednom kad smo igrali došao je reditelj „Čoveka magneta“ da pogleda naš cirkuski komad, jer mu je za film trebalo da istraži tu vrstu umetnosti. Nekoliko dana kasnije vratio se i ponovo gledao. Sve zajedno je pet puta pratio moj šou, da bi mi rekao da želi da igram u njegovom filmu. Ja sam mu uzvratio da nikada nisam učestvovao u stvaranju filma, da mi je potrebna publika, da bez nje ne mogu da živim. I odjednom sam bez ikakvog iskustva postao glumac s glavnom ulogom u filmu.
Upitan da li mu je izlazak pred kameru bio zastrašujući, bar na startu snimanja, priznaje da su mu ti prvi dani bili u svakom smislu čudni, uvrnuti:
– Ali, vrlo brzo sam se navikao. Jer, i film je nekako poput cirkusa koji putuje okolo. I tu imate malu porodicu koja se bavi tonom, kamerom… A, onda sam shvatio da i kameru mogu da posmatram kao jednu vrstu publike – objašnjava Dani Ronaldo dodajući da bi posle ovog filmskog iskustva voleo da ima bar još jedno, no vraća se svom svetu – cirkusu.
– Navikao sam da iz večeri u veče unosim promene u svoj šou, kako bih bio bolji. A u filmu nema promena, to je to. Ono što si uradio ostaje zacrtano. No, meni bi nedostajalo da sam stalno u tome, da nema promena. Ali, volim ambijent filma. Jedina frustracija koju nosim iz svoje primarne, cirkuske, umetnosti jeste ta da starim. Imam 54 godine, i sve predstave koja sam radio kao da su nestale. Niko ih ne može ponovo videti. Dakle, svake večeri dešavala se magija i sad je nestala. A, film ostaje. Pa, mi još uvek možemo da vidimo filmove Čarlija Čaplina!
A na pitanje kojom bi rečju opisao privlačnost cirkusa, no da ta reč ne bude magija, kao iz topa odgovara – ljubav!
– Sve se svodi na ljubav. A ljudi ne shvataju da ako s namerom tražiš ljubav, nećeš je tako lako naći. Misle da se u cirkus dolazi kako bi se videli neverovatni klovnovi, kaskaderi, impresivne tačke. Misle da kupuju kartu za šou, ali nesvesno daju novac da bi ga osetili. I da otkriju ljubav koja tu postoji.
Još je kao dete, bez obzira na cirkus kao porodičnu tradiciju, znao je da želi da bude klovn.
– Znate, kad neko čitavog života vežba kako da žonglira s devet loptica ili kugli, da radi salto na trapezu, nije to baš korisno u životu. Tako svi misle. Bolje je otići i raditi na gradnji mosta, zar ne? Dakle, raditi nešto korisno. Ali, mi pokazujemo publici da ne mora baš sve u životu što radiš da bude tako korisno. S obzirom da svemu u životu pokušavamo da damo značenje, lepo je znati da postoje neki ljudi kao što sam ja, koji ne pružaju ništa suštinsko planeti Zemlji, već ih je divno videti. Jer, mi dajemo nadu!
Bonus video: Zelenović o Paliću
