Miloš Vujanić, jedan od 12 veličansvenih koji su 2002. u Indijanapolisu dosanjali san generacija da pobede neki od američkih “timova snova”, prisetio se najboljeg poteza karijere. Ne, nije bio na terenu…
“Sa 15 godina sam otišao iz Loznice za Beograd. Odlazak u Zvezdu je vrlo zanimljiv. Prvo, mene niko nije zvao u Zvezdu, već sam otišao sam, golobradi klinac. Samo sam se pojavio na treningu“, kaže Vujanić i dodaje:
„Sećam se da su me bili pomešali sa nekim drugim dečkom koji je imao zakazanu probu, ja sam se tada dobro pokazao i postao sam deo juniorskog sastava, a posle sam prešao i u seniore. Bio je to lep period, zaista sam trenirao naporno i trudio se da budem što bolji igrač”, ispričao je je Vujanić za Maxbetsport.
Posle crveno-belih, usledila je selidba u Partizan.
“Ispostaviće se da mi je taj prelazak ubedljivo najbolji potez u karijeri. Da me neko ne razume pogrešno, nisam imao ništa protiv Zvezde, niti imam da kažem bilo šta ružno o nekome u Zvezdi. Jednostavno, tada je bilo rasulo u klubu, Partizan me je pozvao i ja sam prihtavio. Sve ostalo je poznato.”
Ako nešto mora da izdvoji iz tih sezona, kako kaže, to je rad sa Duškom Vujoševićem.
“Zbog njega sam stasao u pravog igrača i profesionalca. Da se razumemo, ne postoji trener sa kojim sam radio, a da je toliko posvećen košarci. Potpuna predanost radu. Sećam se da je tada najkraći bio zapravo timski trening, pošto sam dolazio da radim individualno sat vremena pre i sat vremena posle. Sve sa Vujoševićem, a onda posle svega sesija razgovora i saveta, kako treba da se ponašam, kako da treniram, kako da čitam određene situacije na terenu. Nekada se i nismo slagali, ali njega izdvajam kao trenera koji je obeležio moju karijeru“.
Kao svaki igrač, i Vujanić je imao idola u dečačkom uzrastu.
„Sale Đorđević, bez ikakve dileme, zbog svih njegovih trojki. Evo sada kada pričam o tome mislim kao da su se juče dogodile. Neverovatan igrač, uvek sam hteo da budem kao on. U vreme kada smo bili klinci, nije bilo mnogo košarke na TV. Jednom nedeljno ‘Treći kanal’ pusti zanimljivu utakmicu, onda mi svi snimamo na VHS kasete, pa kao ludi idemo na teren u školskom dvorištu da skidamo poteze i tako svake nedelje u nedogled“, iskreno će Vujanić.
Pratite nas i na društvenim mrežama: