Đordi Viljakampa, bivši reprezentativac Španije i član Huventuda, prisetio se vremena kada je u klubu iz Badalone bio saigrač slavnom Zoranu Moki Slavniću.
“Imao sam 14 godina i prvo što pomislim kada se setim tih vremena su braća Margalj, Santiljana…velika imena. A onda je jednog dana došao Moka Slavnić i ja sam odlepio. Bila je to prava bomba. Svi su govorili samo o njemu. Odmah me je oduševio načinom na koji je vodio igru, raspoređivao saigrače, kako je u pravom trenutku delio lopte, sa lakoćom rešavao situacije “jedan na jedan”. Za mene je Moka bio ono što su za kasnije generacije Epifanio u Španiji, ili Majkl Džordan… To su bili igrači koji te odmah osvoje i koji izgledaju kao bogovi”, podsetio je za “El pais” Viljakampa koji je čitavu karijeru proveo u Huventudu.
Sa Mokom u timu Huventud se dočepao druge šampionske titule, posle desetogodišnje vladavine Reala.
“Kad pored Reala i Barselone neko treći postane šampion, da približimo mlađim čitaocima to je ravno tome kao kad je Lester postao prvak Premijer lige i ostavio iza sebe pet jačih klubova. Mada, istini za volju Huventud je imao bogatiju istoriju od Lestera. Ili recimo bilo je to u rangu osvajanja šampionske titule Radničkog sa Crvenog Krsta u Jugoslaviji. Nameće mi se i poređenje sa fudbalerima OFK Beograda, koji su bili opasni, ali bez završnog šampionskog pečata”, rekao je Moka za “Sportski žurnal”.
Prisetio se i puta do španskog trona.
“Mi smo u četvrtom kolu pobedili Real u Badaloni, u šestom Barselonu u gostima i zbog tog brejka neki su shvatili koliko vredimo, ali više njih, većina su verovali da nećemo izdržati trku. Posebno kad su nam u Pinedi oteli pobedu… Međutim, posle toga Real izgubi od Likora, drugog tima iz Badalone, koji je vodio Aito Reneses. Viša sila, šta da radimo.”
Vladao je Moka Španijom sa Huventudom i naredne godine, ali nedostajala je kruna na glavi.
“Kad se pogleda rezultat, postignut je veliki uspeh, ali ima li većeg dometa od zlatne olimpijske medalje. Naredne sezone u Huventudu sam igrao još bolje, ali su nas ozbiljno shvatili i mene su dva puta kaznili sa po tri utakmice neigranja. U takvom sastavu Huventud nije mogao da računa da će pobediti na strani. Recimo, Metaloplastiku u rukometu više nisu mogli da zaustave tek kad su doveli i šestog reprezentativca Jugoslavije. Posle toga ekipi iz Šapca više niko ništa nije mogao.”
Ratko Radovanović je nedavno za “Sportski žurnal” pričao da je Slavnić igrao kao lud, da su mu govorili „stani malo Moko“ u meču Kupa šampiona protiv Bosne u Badaloni.
“Ne znam, kada sam ušao u autobus da ih pozdravim posle meča koji su dobili, Dino Bilalović je rekao: Jedan je Alah, drugi je Moka.”
Navijačima Huventuda je rekao prilikom dolaska da želi da bude Krojf iz Badalone.
“Slavni Holanđani Krojf i Neskens su igrali u Barseloni, kada bih ugrabio priliku išao sam da gledam fudbal, Barselonu i Espanjol. Fotoreporeteri su želeli da nas slikaju zajedno, ali nikada se nismo sreli. Krojf nije dolazio na košarku u Badalonu.
Kako je samo Moka rekao, ne bih da kontrira Viljakampi, a da ne ispadne da je lažno skroman.
“Bilo je i boljih igrača od mene u toj našoj zlatnoj generaciji, ali nisu bili lideri. Da pojasnim: lideri su bili Daneu, Đerđa, Plećaš, Đorđević, Teodosić, što ne mora da znači da su bili i najbolji igrači u njihovim generacijama”, dodao je Slavnić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare