0
Kao roditelj srećan sam što u kući nemam osamanestogodišnjake koji će sesti za volan teretnjaka. Kao vozač ne radujem se što ću puteve deliti sa neiskusnim kolegama u moćnim mašinama. Da sam kojim slučajem vlasnik transportne firme ne bih bio srećan što imovinu poveravam deci koja su sa bicikla uskočila u kabine sa stotinama konja.
Reč je o predlogu izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja kojim se starosna granica za vožnju kamiona smanjuje sa 21 na 18 godina, a za upravljanje autobusom sa 24 na 21. Kao neko ko ima stotine hiljada kilometara vožnje usuđujem se da izrazim sumnju. Čini mi se da bi predloženo rešenje moglo da poveća rizik na putevima, a istoveremeno ne reševa naciljani problem – manjak vozača.
I taj osećaj nije uperen protiv mladosti. Bilo bi glupo to vrditi da su osamnaestogodišnjaci nezreli. Nisu godine života najvažnije da bi neko bio pouzdan, posvećen, pronicljiv… Mladost, recimo, nije sklona laganju kao stariji, niti bogaćenju po svaku cenu.
Koliko je samo tinejdžera koji su zadivili svet u raznim oblastima. Boris Beker je, na primer, osvojio Vimbldon sa nepunih 18 godina, Stefan Milenković je diplomirao na Univerzitetu umetnosti sa 17, Savo Jovanović Sirogojno je poginu u 18. godini, ali je iza sebe ostavio dovoljno podvoga da bude proglašen narodnim herojem.
Mladost je bila i biće za divljenje, ali za neke poslove jednostavno treba i koji dan iskustva. Međutim, mi svaki problem rešavama smanjenjem kriterijuma. Setite se afere sa aflatoksinom u mleku. Nije bilo po standardu, nema veze spustićemo dozvoljenu granicu. Bože sačuvaj da podignemo kvalitet. Ne bi me čudilo da mesare sa iskustvom počnemo promovisati u hirurge. Šta ima veze, bubreg je bubreg, a hirurga i tako manjka.
Šta je glavni argument za izmenu zakona? Nekakav pomoćnik dierektora Agencije za bezbednost saobraćaja objašnjavao je na RTS da se „značajno izašlo u susret srpskoj privredi“ kako bi se ublažio manjak od 10, 15 hiljada vozača. Jak argument, možemo li sutra očekivati da se granica za rad u rudniku spusti na 15 godina?
Možda ne razumem, ali mi nije logično da je po Zakonu obavezna probna vozačka dozvola (vožnja prema određenim uslovima) za mlade vozače automobila, a da sve to ne treba za mlade vozače kamiona. Što će reći brže se stiže do dozvole za kamion („C“ kategorija) nego li za „punta“ („B“ kategorija). Kao da će se kamioni voziti po nekakvim posebnim drumovima.
Drug pomoćnik je još, kako kakav psiholog, objasnio narodu da se mladi vozači kamiona razlikuju od mladih vozača automobila? Ubeđivao nas je da „ovi što voze automobile najčešće prave nezgode zbog dokazivanja“, a ovi što voze kamione i autobuse, „nisu tome skloni, jer prolaze ozbiljnu obuku“. Daj bože da je tako. A što onda ne bi tu „ozbiljnu obuku“ uveli i za „B“ kategoriju, pa da smanjimo broj žtrtava.
Oficiri iz policije takođe se trude da ubede javnost u ispravnost smanjenja starosne granice. Zaboravljaju da i među nama ima vozača i da znamo koliko nismo imali pojma o vožnji ni posle prve, ni druge, treće… hiljade pređenih kilometara.
Kao argument se uzima i primer Nemačke čije su vlasti takođe spustile starosnu granicu na 18 godina. I? Opet im nedostaje pedesetak hiljada drajvera. jer je suština u težini posla, odsustvu od kuće, pa i zaradi. Starosna granica može samo trenutno da ublaži situaciju, već sledeće godine sve se vraća na početnu poziciju.
Nešto mi se čini da će jedino dobro profitirati ovi iz Agencije za bezbednost saobraćaja, jer za njih je rezervisano izdavanje sertifikata mladim vozačima. A to košta – 140 časova dodatne obuke. Što se tiče posledica njih će snositi drugi.