29
Predsednik Aleksandar Vučić započeo je, nekoliko meseci pre roka, novogodišnju turneju četiri skakaonice. Od četvrtka i u razmacima od po nekoliko sati redom su padali Obersdorf, Garmiš-Partenkirhen, Inzbruk i Bišofshofen, hoću reći RTS, Pink, Prva i Hepi.
Potrajaće ova novogodišnja turneja po televizijama sa nacionalnom frekvencijom, samo će verovatno imati malo veću učestalost pojavljivanja. Mada, koliko se predsednik pojavljuje na malim ekranima, niko neće ni primetiti da je počela izborna kampanja. Verujem da je javnost toliko svikla na obraćanja predsednika, da većini nema ništa čudno u tome što se predsednik u četvrtak pojavio u Dnevniku 2 na RTS, dan posle toga u Nacionalnom dnevniku TV Pink, zatim u nedelju u emisiji „Jutro“ na Prvoj, a u ponedeljak je uskočio u svoj redovan termin u „Ćirilici“ na TV Hepi.
Od početka godine, za ovih 10 punih meseci, Vučić se naciji obratio cirka 240 puta. Skoro da nema dana, vikenda, državnog ili verskog praznika, slave i prislave, a da predsednik nije imao nešto važno i vanredno da saopšti.
U demokratskim društvima predsednici se obraćaju povodom velikih praznika ili usled velikih kriza. Mi u Srbiji izgleda non-stop praznujemo ili kriziramo.
29
13
9
Teško je, ali mi smo najbolji, svet je na pragu trećeg svetskog rata, a on nudi mir i stabilnost. Ekonomski smo tigar, a on nas obaveštava da će biti dovoljno uglja i šećera. Prepričava anegdote iz edicije #nijesedesilo o čvrstim nastupima pred svetskim državnicima i ambasadorima. Svima on odbrusi i postavi ih na mesto.
Retko se šta drugo moglo čuti sa tih predsedničkih propovedi sem ogoljenih propagandnih poruka u kojima se obračunava s političkim protivnicima i kupovanja naklonosti velikih društvenih grupa, poput penzionera. U svojim nastupima on optužuje i sudi, odobrava teškim pacijentima da dobiju terapiju, deli novac, pokazuje kako dobro vlada imenima sela i zaselaka, „gradi“ puteve bolje od inženjera, komanduje, leči sve bolesti i probleme, crta dijagrame, bombarduje brojkama, viče na nezavisne novinare, na njihova pitanja ne odgovara, plaši i teši, ali nikad ništa nije rekao čime bi opravdao hitnost i vanrednost svojih hitnih i vanrednih, a danima unapred zakazanih obraćanja naciji.
Obraćao nam se iz skupštinke klupe, sa gradilišta, sa adrese na Andrićevom vencu, a iz TV studija ne izlazi.
Da može da se pocrni pod običnim reflektorima, izgledao bi kao Mobutu Sese Seko, mada nije on diktator tog tipa, iako se dobro potrudio da izgradi kult ličnosti.
Manir predsednika da vlada obraćanjem preko medija ušao je i u knjigu Sergeja Gurijeva i Danijela Trajsmana „Spin diktatori”, koja govori o novom ruhu tiranije u 21. veku. Autori Gurijev i Trajsman pokazuju zašto su stare diktatore koji su vladali strahom i fizičkom represijom zamenili novi spin diktatori koji vladaju propagandom, poluinformacijama, javnom konfuzijom i spinovima.
Među opisanim političarima, u ovoj knjizi nalazi se i Aleksandar Vučić.
„U Srbiji je Vučić otišao još dalje u osvajanju simpatija javnosti, optužujući svoje protivnike da pokušavaju da ga ubiju. U mnogo navrata lokalni mediji izveštavali su o zaverama radi atentata. Pa ipak, retko kad dolazi do hapšenja i podizanja optužnica“, piše, između ostalog, u predgovoru drugog izdanja knjige „Spin diktatori“, koju je prošle godine objavio „Arhipelag“.
Jedan od mojih prijatelja smatra da se njegova vlast zasniva na obraćanju u medijima. Ako ga nema, ljudi već bi mogli da pomisle da više nije na vlasti.
Osim ovih kojima je muka od predsednika, ima veliki broj onih koji su navikli na njega i pomno slušaju šta kaže, jer im životarenje zavisi od njega. I to je normalno u zemlji u kojoj ih je sve praktično on birao – od čistačice do ministra.
A opozicija? Oni ne učestvuju u novogodišnjoj turneji četiri skakaonice. (Ne)opravdano su sprečeni.