Ponovo je počelo pominjanje „Rio Tinta“. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da bi on sutra kopao litijum, ali da bi o tome trebalo da se izjasni nova vlada kad bude formirana.
Možda grešim, ali mislim da od toga neće biti ništa, jer sam primetio jednu podudarnost – kad god treba da se pokrije neka problematična tema, eto ti „Rio Tinta“. Zna Vučić, iskusni igrač, čime da isprovocira protivnike, da im baci žišku koja će da ih upali, da bi se bavili temom koja će neki veći problem ispod reflektora javnosti gurnuti u tamu.
Vučić je lepo iskoristio i „Rio Tinto“ i onaj „skok u budućnost“ da malo skloni višenedeljnu priču o izbornoj krađi, ali i još jednu koja je značajnija za njegovu reputaciju čuvara nacionalnih interesa vaskolikog Srpstva.
Najavljeno proterivanje dinara sa teritorije Kosova najskoriji je znak potpunog nestajanja Srbije sa Kosova i Metohije i još jedan je dokaz da se sprovodi baš onaj sporazum iz Ohrida, za koji je Vučić ponavljao „ništa nisam potpisao“.
Na kraju, ispostavilo se da je cela ova ujdurma oko američke podrške Vučiću zbog teme koja je elegantno izbegavana u izbornoj kampanji – zbog Kosova.
Zbog toga Vašington ima razumevanja za brutalnu izbornu krađu, koju je SNS sproveo na poslednjim izborima. Otud poruke pomoćnika državnog sekretara SAD Džejmsa O‘Brajena opoziciji da ovo treba da rešavaju u pravnom procesu i otud nerazumevanje opozicionih lidera i američkih diplomata.
Amerikanci su dali gas ubiranju spoljnopolitičkih aduta pred predstojeće predsedničke izbore u SAD i ima da se sprovede ono što je dogovoreno, zato predsednik Srbije na sve načine pokušava da zatrpa ovu temu.
Vučić je sa dva briselska i jednim Vašingtonskim sporazumom, 2013, 2015, i 2020. godine rastočio ono što je od države Srbije od 1999. i Kumanovskog sporazuma preživelo na Kosovu.
Administrativni prelazi danas su faktički postali granica ma kojim imenom ih neko krstio. Predavani su redom hidroelektrana Gazivode, policija, pravosuđe, čak i pozivni broj.
Znao je poneko iz opozicije da mu dobaci „ua, izdajnik“ i prigovori mu da je toliko toga dao da je ostalo još samo gaće da skine. Čini mi se da smo sad došli baš u tu situaciju.
Skinuo je gaće, pokrivaj deci oči. Dao je skoro sve što su tražili. Ono što sledi nakon toga nije za mlađe od 18 godina.
Obratite pažnju na to šta se desilo samo u poslednjih tridesetak dana.
Građani s Kosova, osim onih koji imaju srpske pasoše, obuhvaćeni su viznom liberalizacijom i mogu slobodno da putuju po Evropi. Srbi s prebivalištem na Kosovu i srpskim pasošima tako su postali jedini Evropljani kojima će za kretanje po zemljama EU biti potrebna viza.
Da pokažu da više nema vremena za čekanje Ameri su nedavno odlučili da Kosovu prodaju protivtenkovske rakete „džavelin“.
Ko vele, kad je Milan Radoičić jednom probao da se igra rata, zaradio je status nacionalnog heroja, pa ako se još neko zaleti da zna šta ga s druge strane Jarinja čeka.
Objavljeno je i da će Srbi na severu Kosova uskoro da dobiju prve račune za struju od 1999.
Kosovske registarske tablice moći će bez problema da krstare Srbijom i to nam je obnarodovano tek dan nakon izborne noći.
Od oštre reakcije predsednika Vučića na sve ovo, na Galapagosu su stradale dve Darvinove zebe.
Ko se još seća one krize od pre 14 meseci kada je Vučić upravo zbog tablica podigao Vojsku, kada su tenkovi i haubice krenuli prema Jarinju. Do tada su Srbi u kosovskim institucijama imali svoje sudije, tužioce, policajce i predsednike opština.
Onda su na komandu Srpske liste, pokrajinskog ogranka Srpske napredne stranke koja je do tog momenta bila koalicioni partner Aljbina Kurtija u Vladi Kosova, napustili svoje pozicije.
Preživeli su Srbi na Kosovu i Redžepija, i Haradinaja, i Čekua, i Mustafu, i Hotija, ali nisu Vučića i Kurtija.
Zato bi Vučić „sutra kopao litijum“ i ko zna šta još. Samo da se ne vidi koliko je njegovo nacionalno pregalaštvo obična obmana.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare