1
Slavodobitno, u pobedničkom zanosu, kako Proroku i priliči, predsednik građana sa najkraćim životnim vekom u Evropi saopštio je da će prosečna penzija u 2027. biti 650 evra. Za sirotinju koja živi od 20-30 hiljada ovo znači tračak nade, a suštinski predstavlja kontinutet nemaštine.
Svako ko ne razmišlja Pinkovom glavom može da uoči još jedan pokušaj da se najstariji sugrađani prevedu žedni preko vode. U istoj godini kada će Srbija dobiti najskuplje vašarište u istoriji (EKSPO) prosečna plata po Vođinoj projekciji dostići će 1.400 evra. To znači da će odnos plata i penzije biti 1:0,46, što će reći da na svaki projekotovani evro prosečne zarade dolazi tek 46 centi onoga što će u proseku primati penzioneri.
Sličan odnos je bio i u protekloj godini, pa će se tako nastaviti decenijsko zaostajanje penzija za platama i urušavanje standarda „baka i deka“.
Neki se možda sećaju kako se živelo u velikoj Jugoslaviji kada se vodilo računa o ljudima. U vreme Brozovih komunista penzioneri nisu kažnjavani, njihova primanja zaostajala su tek 15, 20 odsto za zaradama. Posle je Milošević napravio svetski rekord u inflaciji i sve obesmislio. Sećam se izraza lica moga oca koji je otišao da podigne penziju i vratio se sa crkvenim kalendarom. To je jedino mogao da kupi za čitav iznos.
Demokrate su popravile situaciju, prosečna penzija se u doba „žutih“ najčešće kretala između 60 i 65 odsto prosečne plate.
A onda je napredni gang preuzeo „brigu“ o državnom novcu – i evo nas gde smo, na 0,46 odsto.
Sad stižemo do važnijih stavki: Prvo, koliko je dostizanje proseka od 650 evra realno. U deceniji naprednjačke vlasti od 2012. pa do 2022. penzije su porasle sa 204 na 267 evra, u proseku oko šest evra godišnje. Logično je zapitati koja će to privreda i koji rast pogurati do projektovanih 650 evra.
Sve to jako podseća na „Mercedes“ iz zemunskog Ikarbusa. Lepo zvuči, al’ nema.Teško je očekivati da sa 390 evra (prosek januar2024.) u naredne tri godine primanja starijih porastu za 67 odsto, jer ova država uglavnom sve finansira iz kredita. Od puteva do „helikopter“ davanja.
Drugo pitanje je rast troškova života. Hoće li cene usluga, hrane, energije i porezi da rastu isto ili brže? U zemlji zaduženoj do guše teško je očekivati drugačiji sled. Od 2012. do 2022. kupovna moć penzinera realno je pala za 16,7 odsto. Taj trend je nastavljen i kasnije. U jednom istraživanju novinara zabeleženo je da je od maja 2021. do maja 2023. od 100 najprodavanijih artikala 73 poskupelo više od rasta plata i penzija.
No i da dostignemo tih 650 evra, šta će se promeniti za 466.502 penzionera koji su u oktobru 2023. primali ispod 25.000 dinara. Čemu se može nadati 980 hiljada onih koji primaju manje od proseka? Njihov položaj se ni za dlaku neće poboljšati, niti država pokazuje nameru da ublaži socijalne razlike koje su najveće u Evropi. Samo se prave projekcije na održavanju sadašnjeg stanja.
Vlast koja se razbacuje novcem ni ne pomišlja da vrati ono što je otela 2014. do 2018. Tada je penzija umanjena za oko 840 hiljada korisnika, uzete su im stotine miliona evra. Sada u vreme „kvantnog skoka“ valjda ima novca da se vrati oteto (oko 800 miliona). A možda će im Veliki vođa podeliti besplatne karte za EKSPO da se sirotinja raduje šarenišu.
Država promenom pravila u sred utakmice kažnjava i one koji su posle 2015. otišli u penziju sa punim radnim stažom, a nisu imali starosni uslov. Njima se umanjuje iznos za 0,34 odsto po svakom mesecu koji im nedostaje do predviđene granice. Zašto se tim ljudima ne ponište kazneni poeni kad ispune i drugi uslov. Ima u narodu naziv za to – čista otimačina.
Vojnim penzionerima se vuče dug od preko 100 miliona evra i – nema veze. Nepravde se ne ispravljaju, o najsiromašnijim se ne brine, samo se maše ciframa koje zamagljuju suštinu. Sve to govori da se ovde planski stvara sirotinja kojom je najlakše manipulisati i od koje se kupuju glasovi deljenjem milostinje pred izbore. NapreDno!