10
Čuo sam za frizerku koja je u vreme korone radila po kućama za duplu tarifu zbog rizika od zaraze. Posle je, vele, kupila neki dobar auto. Njen rizik, njena zarada. Čitam da su prošle godine bankari profitirali čitavu milijardu evra. Bez rizika od „infekcije“, jednostavno takve su tarife.
Očerupali su nas k’o baba pile za supu. Jer tih milijardu evra je na nama zarađeno. Svejedno da li smo im plaćali skupe kredite, besmislene naknade ili su samo vrteli našu ušteđevinu, depozite privrednika i države.
U 2023., kada je dosta toga išlo traljavo, pad prometa u maloprodaji, inflacija, skroman realni rast plata (2,6 odsto) i tanko uvećanje BDP (2,5 odsto) bankari imaju skok profita za 30 procenata. Skočila dobit sa 742 miliona na milijardu. Na čemu, čoveče, pa na kamatama. I sve je po zakonu, pitajte doktorku Jorgovanku.
Otkad su Mlađan Dinkić i Miroljub Labus likvidirali četiri srpske banke i otvorili vrata strancima, Srbija je pretvorena u Eldorado. Od 2001., kada je osnovana prva „domaća“ banka sa stopostotnim inostranim vlasništvom (trenutno je 16 takvih), pa do decembra 2023. bankari su izneli desetine milijardi dobiti.
Nije ovde problem što su banke zaradile već što tu dobit ili njen veći deo nisu reinvestirale u Srbiju. Što nisu jeftinijim kreditima pomogle građanstvo, male biznise, privrednike. Što ih država, odnosno NBS, na to nije obavezala.
Bankari nisu orijentisani da ojačaju privredu i građane nego da im što više naplate, po sistemu uzmi ili ostavi. Oni brinu kako da za kredite obezbede debele hipoteke i da ih prodaju, ako dužnik posustane sa otplatom. Naravno i da što veću dobit pošalju u centralu. Dabome da bi im bili deblji bonusi.
Za svaku državu banke su zlatne koke, em donose dobit, em preko njih vodiš ekonomsku politiku, kreditiraš ono što ti je važno. Naše raspikuće su sve upropastile, ono što nisu oterali u bankrot, prodali su. Samo bi budala otuđila Komercijalnu banku za šaku dolara i još pod izgovorom da nemamo sposobne ljude da je vode. Brutalna laž.
Ta, Komercijalna, sa NLB, u čijem je sastavu, lane je profitirala 128 miliona evra. Nije onda čudo što Blaž Brodnjak, prvi čovek NLB grupacije, kaže da i dalje „tragaju za novim akvizicijama“. Drugim rečima, traže one koji prodaju porodični nakit.
Neke evropske zemlje su uvele dodatni porez na ekstraprofit banaka, kod nas se o tome ne razmišlja. Bože moj, bankari mogu da se naljute, kao da smo ih molili da dođu. A i MMF bi nas popreko gledao. Jednostavno, ovde su banke gazde. Njima se izlazi u susret, od njih se dobijaju apanaže, a narod neka rinta kad je neobrazovan i nesložan.
PROČITAJTE JOŠ:
Vlast se prošle godine pred izbore setila da ih malo zauzda, ograničila je kamate na stambene kredite do kraja 2024. A niko, na primer, nije napravio analizu koliko skupi krediti utiču na rast cena. U konačnom zbiru to plate potrošači, kupci, običan čovek.
Državne institucije su pretvorene u bankarski servis. Komisija za zaštitu konkurencije spava, a još je sveža sramna instrukcija Vrhovnog kasacionog suda da bankari imaju pravo da zaračunavaju trošak obrade kredita.
Mnogi su izgubili sudske sporove, jer ih je sud obmanuo prvobitnim stavom da je, kao što i jeste, taj trošak već ugrađen u kamatnu stopu. Tako su bankama ostale desetine miliona evra koje bi morale da vrate građanima. No, tu nije kraj, sad nam se pojedine banke rugaju kroz reklame. Daju kredite bez troškova obrade. Široko.
Posebno iritira odnos prema štedišama i vlasnicima računa. Kad odnesete novac na šalter, dobijete simboličnu kamatu. Ako vam leži na tekućem računu kamata je nula, nema je, još vam naplate i trošak održavanja istog. Kao da te pare smrde, kao da oni nama čine.
Inače, prve bankarske kredite u Srbiji uveo je knez Mihailo baš da bi stao na put lihvarima. Pod povoljnim uslovima moglo se zadužiti za pokretanja radinosti. To pravo su imali seljaci i nastradali u nepogodama. Jok, kod ovih današnjih nema povlašćenih.
Zelenaše treba dodatno oporezovati!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare