Kako najveće medijsko pitanje nije bilo hapšenje Ane Lalić zbog teksta u stanju u jednoj bolnici?! Kakvo je licemerje naše izveštavanje o uhapšenom lekaru koji je u Kini prvi ukazao na novi virus, kad je ceo svet objavio da se upravo kod nas desilo prvo hapšenje jednog novinara u pandemiji?
Kolumnu glavnog i odgovornog urednika Nedeljnika prenosimo u celosti:
Tvit Aleksandrije Okasio-Kortes, najveće mlade zvezde američke politike, koja bi bila potpredsednički kandidat Bernija Sandersa da ispunjava uslov da je starija od 35 godina, u svetu su proglasili tvitom pandemije
I zato mene nije uvredilo kada su se neki „uticajni tviteraši“ ili ljudi koji se upinju da se proglase novinarima posle godina provedenih u samoizolaciji začudili što je za mene to mnogo važna tema, kao i Bil Akman, najomraženija ličnost ove krize, koji je mešetarenjem na berzi zaradio 2,6 milijardi evra.
***
ŠTA ĆE BITI S KONTINENTOM. ZAPALIĆU GA
Ovaj beskrupulozni tip po kojem kao da je snimana serija „Milijarde“ okrenuo je premiju od 27 miliona u čistu zaradu od 2,6 milijardi. I to tako što je na CNBC-ju 14. marta najavio „da pakao dolazi“, da bi deset dana kasnije kada je pokupovao akcije takozvanim šortovanjem, koje je Obama zabranio u prvom danu krize 2008, odjednom izjavio da je optimista.
To je svet u kojem mi danas živimo. To je svet u kojem nema vakcine pošto kompanije moraju da ulože u njen razvoj 100 do 200 miliona dolara, kako nam otkriva Gejts, a ne znaju da li će im se isplatiti. To je svet koji je nekad napravio Projekat Menhetn gde je okupio najveće autoritete u nauci, a danas ne može ni fond kako bi se urgentno napravila vakcina. To je svet koji od sletanja na Mesec nije imao veliko tehnološko otkriće, o čemu piše kolumnista Njujork tajmsa Ros Daudet u svojoj bestseler knjizi. To je svet koji se protiv bolesti 21. veka bori lekovima 20. veka…
Ali ako je nekome dosadan Fukujama, ili nema mentalnu sposobnost da o tome sasluša dva minuta, onda je jasno kako ćemo mi kao društvo moći na sve ovo da odgovorimo.
I mene to više zanima od toga da li Vučić nosi rukavice.
***
DOSADNO PITANJE
Mi imamo predsednika koji 1989. nije shvatio da je pao Berlinski zid, devedesetih da Sutrašnji svet ne može kao u srednjem veku da se rešava srpsko nacionalno pitanje, a dvehiljaditih da je poslednja šansa da postanemo moderno evropsko društvo.
I zato mene više od ove situacije u kojoj postoji samo Vučić, i kod ovih koji ga obožavaju, i kod ovih koji ga ne podnose, plaši to što znam da mi nećemo moći da se snađemo u geopolitičkom prekomponovanju koje sledi. Šta da radite, dosadno nam je?
Vučićev mentalitet mene uverava da će pokušati da se izvuče sa dve najveće zemlje na svetu, jedna je Kina, s kojom sve i da hoćemo ne možemo da pravimo strateško partnerstvo, pošto ona u Evropi glasa kako kažu Rusi, a Rusi na Dalekom istoku glasaju kako Kinezi kažu, dok Ameriku ovde ništa ne može da zanima osim priznavanja Kosova i proterivanja Rusa na granice svoje zemlje.
I šta mi radimo u toj situaciji? Osim što ponovo navijamo protiv svog kontinenta, što je kao da se radujete kad krene požar u vašoj zgradi, pošto vam je zgrada preko puta oduvek izgledala lepše i modernije. A i nešto ne volite komšije…
***
ŽENE ĆE SPASTI SVET
Zašto mi nismo pomogli Italiji, ako već pričamo kako joj nisu pomogle Nemačka i Austrija, koje su, inače, prihvatale njene najteže bolesnike dok smo se mi bavili fejk njuzom?
Fukujama kaže da se u ovoj krizi pokazalo da je najvažnije poverenje u državu. Onda naša država vikom na svoje građane sama priznaje da je građani ne poštuju. Pandemija se najbolje kontroliše u zemljama gde ljudi imaju poverenje u vlast, u Nemačkoj, na Novom Zelandu, ili u još nekoliko demokratskih zemalja koje uglavnom vode žene.
I to je meni jasno. Vučić je od mene stariji šest ili sedam godina, tako da sigurno zna ono što smo devedesetih naučili obojica, on na Novom Beogradu, ja na Lionu. Ukoliko imate normalnu frizuru i normalno se ponašate, nemate nikakav problem da izađete u grad ili imate devojku u tuđem kraju. Ali ako se ošišate na ćelavo ili se mangupirate, morate da imate problem.
I zato mi jedini ovde nemamo ni doktora Faučija, ni guvernera Kuoma. Ne mogu i dalje da shvatim hejt prema doktoru Konu, iako priznajem da sam poslednjih desetak dana proveo u skicama za knjigu o Stojadinoviću koju deset godina držim u fioci i čitanju Njujork tajmsa koji ste dobili na poklon u ovom broju Nedeljnika.
***
POLITIČARI KAO VIRUS
Prošle nedelje napisao sam da je meni jasno gde će da završi društvo u kojem Tole Karadžić može da pobedi Radomira Antića. Baš kao što mi je jasno gde će da završi društvo u kojem više nema ni politike, ni medija, ni intelektualaca u javnom životu.
Sve nekad dođe na naplatu. I Vulini, i Kokeze. I portparoli Jula koji bi da postanu simboli građanske Srbije.
Imate na sajtu Nedeljnika odličan feljton Čedomira Antića o DS-u, u kojem se jasno vidi kako su u politici, od studentskih protesta do danas, preživeli samo oni koji su kao ovaj virus prelazili iz tela u telo vođe, dok su oni koji bi da se bave politikom proterani iz politike.
I nije to ni strašno. Nego ne možete o bilo čemu da promišljate ukoliko nemate intelektualce.
***
LEKCIJA IZ DEVEDESETIH
Mi tako danas ne znamo ko je napravio ekonomski program koji će nam za nekoliko meseci biti pitanje života i smrti, iako smo čak i kod Miloševića koji je uništio sve što je mogao da uništi, znali da su najveći ekonomski stručnjaci napravili plan 1994. Pa našli svetski autoritet koji bi mogao da ga sprovede u delo. Ko je danas Vučićev Deda Avram? Siniša Mali?
Da li on stvarno misli da se najbolje razume u politiku, ekonomiju, medije, infrastrukturu, zdravstvo?
Zašto makar kao premijer Švedske ne zaštiti lekare ili ne sprovede meru koju predlaže doktor Kon o zabrani kontakata? Stefan Leven, na primer, ne dovodi u pitanje epidemiologe koji i dalje drže otvorene škole i restorane, ali optužuje sebe što nije uspeo da sprovede mere kontrole propisanog rastojanja u kafićima?! Kako tako nešto i da zamisliš ovde?
Valjda je svima jasno da će lekari, kako god se ovo završi, na kraju da budu odgovorni, a političari da porede rezultate. Sadašnja vlast zaboravlja kako se ponašala 2009. dok su ovi isti stručnjaci danima išli u policiju da daju izjave oko vakcine. Ali su Ani Brnabić licemeri građani koji se prošetaju ponekad pa uveče tapšu lekarima.
***
OKUPLJANJE OKO ZASTAVE
Ja mislim da će se ovo zaboraviti kao i svinjski grip. Kao što smo posle pet dana svi zaboravili bombardovanje. U ljudskoj psihi je da gura u stranu svaku svoju traumu. Ali kao i u životu, ona uvek mora negde da se plati… Moraće, tako, i u medijima koji su 2008. jedva pretekli krizu. Sada se ipak dešava jedan čudan proces i kod nas i u svetu, u kojem dobre rezultate beleži samo ozbiljna i mejnstrim štampa. Ipak je ovo zdravstvena situacija u kojoj, kao i kada vas zaboli bubreg ili morate da popravite zub, ne verujete pajacima i teorijama zavere, već izabranom lekaru. I ozbiljnom izvoru.
Nedeljnik, prema Gemijusu, ima najveći rast u martu, baš kao što skaču svi nedeljnici, dok će tržište dnevne štampe morati kasnije da se analizira, pošto su ostali bez kafića koji su ih kupovali.
Ali u isto vreme, u duboko polarizovanoj zemlji u kojoj nema politike, parlament ne radi mnogo pre ove pandemije i uvođenja vanrednog stanja, dok na nacionalnim televizijama odavno nema političkih debata i opozicije, pronađen je novi neprijatelj: novinari koji postavljaju drugačija pitanja.
***
KINESKI MODEL USRED EVROPE
S jedne strane je to opasno, posebno u vanrednim vremenima kad mnogima mogu da padnu na pamet i vanredne mere (pale su, zamislite, Ani Brnabić), a s druge prosto kretenski, pošto medijski ratovi zanimaju 250 ljudi iz naše branše, i uglavnom služe za dodvoravanje onima koji moraju da dokažu neku privrženost. Prebezi se tu naročito dokazuju.
U isto vreme najvažnije teme prolaze ispod radara. Niko ne otvara pitanje da li je za Srbiju koja ima slovensko-dinarsko-mediteranski mentalitet primenjiv kineski model borbe protiv bolesti. Koliko se stvarno pridržavamo mera? Da li su licemeri ovi što se šetaju pa aplaudiraju lekarima ili ovi koji su napadali ove iste lekare 2009, a danas se štrecaju kad im neko postavi najnormalnije pitanje?
Privatno zdravstvo praktično dokazalo je da ne postoji, osim za dodatne honorare lekarima, dok smo se državnog setili svi zajedno posle godina u kojima nam je služilo samo za palijativnu negu… Kao predvorje za kapelu.
Kako je u svemu tome najveći problem postala konferencija za novinare bez novinara, iako je svima jasno da je ona ukinuta pošto su odjednom u prajm terminu u kućama zarobljene Srbije počeli da se pojavljuju i novinari koji su zabranjeni na nacionalnim frekvencijama, ali i njihova pitanja. I da li bi medijski problem bio rešen da se oni ponovo pojave u maskama?
***
LEPŠE JE U JULU
Kako najveće medijsko pitanje nije bilo hapšenje Ane Lalić zbog teksta o stanju u jednoj bolnici? Zašto se to hapšenje desilo dan posle usvajanja jedne od najsuludijih odluka vlade? Da li je iko u ovoj zemlji čuo da postoji demanti?
Kakvo je tek licemerje naše izveštavanje o uhapšenom lekaru koji je u Kini prvi ukazao na novi virus, kad je ceo svet objavio da se upravo kod nas desilo prvo hapšenje jednog novinara.
I kako je moguće da su njeno zadržavanje tražili tabloidi, kada bi po tom kriterijumu mnogi od njih morali da se jave policiji kao što to rade navijači pred neku utakmicu, dok ne prođe ovaj zdravstveni alarm.
Vučić nije pokazivao da ga mnogo zanima vojska dok je bio ministar odbrane, ne sećam se da je oblačio uniformu kao Vulin, da bi se danas najviše uživeo u ulogu vrhovnog komandanta. Ali u vojsci je najvažniji lanac komandovanja, kao i jednoznačna naredba, pa makar bila i pogrešna, što bi on morao da zna jer je za razliku od ministra odbrane služio armiju.
***
PREBROJAVANJE POSLE KRIZE
Da li smo mi pored Amerike jedina zemlja u kojoj s najvažnijeg mesta dolazi najviše kontradiktornih izjava: mogu psi, ne mogu psi, ide policijski čas, ne ide policijski čas, najbolji smo u Evropi, sledi italijanski scenario, pobiće nas gastarbajteri, dobro je da su došli u zemlju.
Da li se sve to dešava zato što je svakom jasno da ćemo imati izbore 35 dana nakon ukidanja vanrednog stanja? I da će tome dobro doći i škola kako niko ne bi mogao da ide iz zemlje, i sto evra koje će dobiti svako ko može na izbore.
Vučić odavno koristi svaku priliku koja mu se ukaže, a mi se danas nalazimo u onome što se u teoriji politike naziva „okupljanjem oko zastave“. Ako ga stvarno u ovome podržava 61 odsto ljudi, kako su objavili mediji, onda to uopšte nije neki rezultat pošto Merkelovu podržava 79 odsto, a Kontea u poharanoj Italiji 71 odsto građana. Čak je i Tramp na istorijskom maksimumu iako je najveću svetsku silu doveo na nivo banana-republike, koja na otvorenim morima krade respiratore.
***
Tvit koji najbolje pokazuje moderni svet: najveći rast indeksa na berzi od 1938, dok je više od 16 miliona Amerikanaca ostalo bez posla u tri nedelje
Ipak, prebrojavanje dolazi posle svake krize. Kod nas je nekako ostalo kao činjenica da je Živković ispao naivan pošto odmah nakon „Sablje” nije raspisao izbore, dok je to isto uradio Milošević nakon bombardovanja i takozvane obnove zemlje, pa smo videli kako je prošao.
Ali o svemu tome mogu da razmišljaju samo ljudi kojima makar nije naporno da saslušaju dva minuta šta govori Fukujama… Ili zašto je današnji svet najbolje opisao jedan tvit Aleksandrije Okasio-Kortes.