4
Na teniskom turniru u Montrealu pre šest godina oficijelni spiker je najavio Novaka Đokovića kao hrvatskog tenisera, na šta je svetski broj jedan ispravio spikera, i šmekerski, shodno veličini koju sobom nosi, dodao da to nije ni bitno i da je to ista stvar. Je li Novak pogrešio sa svojom konstatacijom? Sa stanovišta nacionalista i šovinista sa obe strane jeste, sa stanovišta normalnih ljudi koji su, šta god ko mislio, većina u oba naroda – nije.
Možda je ovim prvim teško da razumeju i poveruju, ali veliki deo Hrvata vatreno navija za Đokovića o čemu svedoče i brojni klipovi na društvenim mrežama i ne vidim da u tome ima nečeg čudnog i devijantnog. Kao što bi bilo normalno, podrazumevajuće i iskrenije da se u fudbalskom meču Hrvatske i Engleske odavde navija za komšije, nego obrnuto. Ako neko i navija za Engleze, ta naklonost je pre pitanje pakosnog kontriranja i proističe više iz netrpeljivosti ili čak i mržnje prema susedima sa kojima smo 70 godina bili u zajedničkoj državi, nego stvarne ljubavi prema engleskoj reprezentaciji. Isto važi i za onu drugu stranu.
Ovih dana silna halabuka se digla oko namere Hrvatske da na kovanicu od jednog evra, ukoliko za dve godine ova država uđe u evro zonu, stavi lik Nikole Tesle. Ovdašnji dušebrižnici i validatori krvnih zrnaca su graknuli kako Hrvati nemoralno i bez osnova prisvajaju lik velikog naučnika koji je po nacionalnosti Srbin, a verovatno je to zasmetalo i njihovim pandanima u Hrvatskoj. Evo čak i Narodna banka Srbije razmišlja na koji način da spreči to „bogohuljenje“ i „falsifikovanje“ i baš me zanima koje će to mere i sa kakvim obrazloženjem preduzeti Jorgovanka Tabaković. Sreća je da Vulin nije više ministar odbrane, možda bi ovim povodom mogao i da objavi rat Hrvatskoj.
Naravno, da je ovo opet aktiviralo čuveno pitanje – čiji je Tesla? Osim što je svojatanje velikog naučnika koji je zadužio čovečanstvo, na način kako se to radi u Srbiji i Hrvatskoj, stvar bedne provincijcke pizme i nikad raščišćenih računa dva bliska naroda koji govore gotovo identičnim jezikom, ona je i licemerna i glupa. Naime, činjenica da je Tesla rođen na teritoriji današnje Hrvatske ( tada je to bila Austro-ugarska monarhija) kao pravoslavni Srbin ne znači ništa više od administrativnih podataka u njegovoj krštenici. Suštinski, da je ostao tamo verovatno bi završio kao čobanin na ličkim pašnjacima, a da je došao u Srbiju bio bi gurnut u zapećak i proglašen „ludim naučnikom“ kako ga i jeste kvalifikovao deo štampe kada je ono jedini put posetio Srbiju i Beograd.
PROČITAJTE JOŠ:
U međuvremenu, Hrvati su mu, kad smo se po drugi put dohvatili za vratove, rušili spomenik u Gospiću pa su ga nevoljno vratili posle tri decenije. Dakle nije samo pitanje šta je i kome Tesla, već kakvi smo mi bili prema njemu.
Stoga je možda najviše u pravu američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri koji je, jednom prilikom, rekao kako je Tesla, zapravo, Amerikanac, jer se u toj zemlji i ostvario kao naučnik svetskog glasa i dometa. On prevazilazi lokalne okvire i zadužbina je celog čovečanstva, pa je ovdašnji rat Srba i Hrvata oko „prava na Teslu“ smešan i infantilan. Čudo se i jedni i drugi nisu udružili i sprečili vlasnika kompanije za proizvodnju električnih automobila Ilona Maska da svoju firmu i automobislki brend nazove po Tesli.
Zato je ovo najnovije sporečkanje oko toga da li treba ili ne treba da se Hrvati „kite“ Teslom irelevantno i još jedna lažna dilema. Tim pre, što su tamošnji građani u velikoj konkurenciji predloga, među kojima su bili i Dubrovnik i „otac hrvatske države“ Franjo Tuđman, izabrali Srbina Nikolu Teslu i to bi trebalo uvažiti kao lep gest, a ne kao guranje prsta u oko. Pod uslovom, da ovi narodi konačno odluče da svoju neslavnu prošlost zakrvljenih suseda jednom stave ad akta i ne vraćaju joj se. U tom slučaju Tesla bi trebao biti samo simbol koji nas spaja, a ne platforma za nove obračune i trvenja: nećemo se valjda povezivati preko Mladića i Gotovine.
Inače, neće Tesla na evro kovanici sa hrvatskim predznakom prestati da bude Srbin, niti ćemo mu mi srpstvo spasiti tako što ćemo zabraniti Hrvatima da njegov lik tamo stave.
Ne mogu Hrvati uzeti Teslu Srbima, niti su to u stanju Srbi da urade Hrvatima, niti tim treba da se bavimo. Tesle ima i za jedne i za druge, drugo je pitanje da li smo ga i jedni i drugi, ovakvi kakvi smo, dostojni.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare