Iskreno, za mene je Vladimir Orlić, član Predsedništva SNS-a i potpredsednik Narodne skupštine – čista enigma. Ako su tačni podaci iz njegove biografije, čovek je doktor elektrotehničkih nauka i računarstva, afirmisan u struci kao perspektivan stručnjak, ali umesto da mu ovaj „si vi“ bude legitimacija, on se proslavio i proslavlja kao vodeća torokuša Srpske napredne stranke. U opisu njegovog žalosnog stranačkog posla stoji da ide okolo po televizijskim studijima i galami, priča uglas, upada u reč sagovornicima iz opozicije ili da, koristeći istu retoriku, pravi budalu i od sebe i od drugih na konferencijama za štampu.
Upravo to je radio u prostorijama Srpske napredne stranke, pokušavajući da ne odgovori ni na jedno pitanje koje mu je postavljala novinarka N1 televizije. Pitanja su se ticala beogradskog metroa i situacije na Kosovu, a Orlić je u odgovoru menjao Đilasa po padežima.
I onda je iznuđeno pitanje reporterke Žakline Tatalović: „Je l vas nije bar malo sramota?“, donekle odgonetnulo enigmu zašto je jedan mlad i obrazovan momak dozvolio sebi da izigrava Simu Spasića u odelu, apdejtovanu verziju dvorske lude programirane da obesmisli bilo kakav razgovor i dijalog. Nema sramote, taj se ne stidi niti crveni, ta vrsta osećanja je kod njega odstranjena, ostaje samo dilema da li je to uradila priroda ili je amputacija stida izvršena u laboratorijama njegove stranke da bi tako u potpunosti bio kvalifikovan za ovaj devijantni angažman.
Ista intervencija je urađena i kod Orlićeve mlađe stranačke koleginice Nevene Đurić koja je doslovno shvatila naziv emisije „Reč na reč“ na RTS- u i znalački ispoklapala Draganu Rakić iz Demokratske stranke, da je oduševila i samog Vučića koji je nahvalio i prognozirao joj blistavu političku karijeru. Isto kao što je pre nekoliko meseci nazvao onu Stašu Stojanović koja je rasturila konferenciju za štampu omladine Narodne stranke u Novom Sadu da joj čestita na hrabrosti. Ne znamo da li je stigao da napiše neki hvalospev i za „di džejeve“ koji su u subotu na Voždovcu ometali skup Demokratske stranke tako što su sa razglasa puštali „popevke“ na račun, a koga drugog, nego Dragana Đilasa.
Opsesivna potreba i namera kaste na vlasti da se, gde god i kako god mogu, uguši javni govor koji im ne ide u prilog odavno već izlazi iz okvira političke borbe i postaje područje najcrnje socijalne psihopatologije, a istorija te bolesti vodi do radikalstva – rodnog mesta današnjih naprednjaka. „Vatanje“ na viku i galamu patentirao je Vojislav Šešelj, a tu lekciju je usvojio njegov najambiciozniji đak koji sada tome uči svoje mlade epigone. On sam nema potrebe za takvim nastupima (osim kad se uskopisti na kakvog sirotog novinara) jer strogo vodi računa da ne dođe u situaciju da s nekim polemiše i najčešće priča sam sa sobom i sa kamerama.
Zato ima i razloga što čestita na hrabrosti i srčanosti mladim vedetama iz svog logoreičnog eskadrona jer, za razluku od njega, oni se nalaze licem u lice s političkim protivnicima i njihovo beslovesno orgijanje je mera njegovog kukavičluka. Zapravo, on ih je odnjihao u svom kukavičjem gnezdu i kad su im ojačala krila pustio ih je u vatru s uputstvom – hajde, deco, neka leti perje!
A pre toga, obavezno polivajte katranom. I sad ta pačja družina okolo gače, radeći još ponešto, a stari patak meće na vrh nosa naočare svoje i divi se kakve je monstrume proizveo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare