3
Predsednik je uvređen. Pogađa ga što ga zovu nenadležnim, a trebalo bi da ga više brine to što je cela Srbija videla da se on pitao za svedobrih 13 godina i što bi za ta prekoračenja ustavnih ovlašćenja trebalo da odgovara.Kao uvređeni klinac koji jedini ima loptu u dvorištu i dalje veruje da on bira ko s kim igra i po kojim pravilima.
Kaže da će izbora biti „u narednih godinu i po dana“, da će biti raspisani kada „nadležne institucije donesu odluku o tome“, a da do sada ni od jedne „nadležne“ institucije nije dobio zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Isplivao je na površinu uvređeni klinac kojem su, uprkos situaciji da samo on ima loptu, svi poručili da niko neće da se igra s njim.
Odjednom ta lopta u njegovim rukama ne znači ništa, pritisak protesta ne jenjava, studenti i građani idu svojim putem. Uskoro može da ostane bez lopte, ali čak i ako ostane u njegovim rukama, neće moći da postavlja uslove. Što je još gore, možda će misliti da postavlja uslove, ali oni više neće biti bitni.
Njegova vlast je ogoljena i jasno se vidi skelet režima, koji sada računa samo na one direktno podmićene. Njihovi zauvek nezasiti apetiti ga brinu, kao i nepodnošljiva lakoća preletanja. Institucije „rade“ za njega, ali je to toliko vidljivo, da mnogi u tim institucijama pripremaju i plan za beg zbog toga što su svetla javnosti uperena u njih.
Probaće sa Nišom, koji želi da pretvori u novi „ćacilend“, iz koga„miomirisi“ toi-toija dopiru do njegove kancelarije. A, zapravo, svoju moć sveo je na to mesto u Pionirskom parku. Nema je van njega, pa bi da pravi iste takve po Srbiji. Toliko je obesmišljena njegova vladavina. Insistiranje na raspisivanju izbora kad nadležne institucije kažu da je vreme predstavlja samo bled pokušaj da dokaže kako se on još pita za sve. Zapravo, to što institucije nisu donele tu odluku govori samo o tome da on na njih utiče.
On smatra da je to dovoljno da opstane. A nije. Građani su prestali da se plaše, da veruju u njegovo „zlatno doba“. Studenti kao ledolomci probijaju put. Uprkos verovatnoći, uprkos podršci režimu pojedinih državnika, uprkos pendrecima, uprkos svoj opremi za razbijanje demonstracija.
Da li su studenti u pravu kada veruju da mogu da pobede pod njegovim uslovima na njegovim izborima? Ne znam, ali je ključna reč da oni veruju da je to moguće. A do sada su nam mnogo puta pokazali da je naše sumnje trebalo da ostavimo po strani. Verujem da studenti mogu da procene kakva im pomoć treba, ali i da su mnogo zreliji od predsednika i da mogu, bez kompleksa, da procene koje su kritike ključne.
Fer izborni uslovi? Nije ih dao do sada, zašto bi ih dao sada kada je najranjiviji, kada se grčevito bori da se izbori zaEXPO, jer je to u stvari jedan veliki kazan korupcije iz kojeg sme da zahvati samo onaj kome nenadležni pusti da priđe.
U ovom trenutku potrebna je odbrana svakog pojedinca koji je podigao glavu protiv režima. Pojedinaca poput aktivista koji su već mesecima u pritvoru, a kojima je pritvor produžavan iako nema dokaza protiv njih. Poput Marije Vasić, profesorke i aktivistkinje koja štrajkuje glađu. Ona radi sve što je u njenoj moći, a građani bi morali da ustanu u odbranu ovih ljudi, jer to može sutra svakome da se dogodi. Svaka odbrana tih hrabrih pojedinaca je poruka predsedniku i njegovom režimu da postaju sve nenadležniji, jer je svaka ta sudbina važnija. Ta odbrana podrazumeva solidarnost svih koji suprotivnici Vučićeve politike zasnovane na korupciji i nasilju.
Pročitali su ga i doskorašnji saveznici iz sveta pa pro forma pružaju podršku, ne zato što ga vole, nego što svoje interese mogu da ostvare jeftinije nego što su se nadali. Ne vredi što ima loptu, još manje znanje iz trenerske škole, koju je upisao, jer to podrazumeva igru po pravilima, a kod njega ona ne važe, jer inače nikada ne bi bio na mestu na kojem je. Možda lupi po koju bananu nekom slabijem od sebe, ali vreme mu prolazi. Od solidarnosti onih koji su protiv njegove politike zavisi koliko mu je istog preostalo.