Nikola Jovanović Foto:Nova.rs

Zakon o policiji omogućiće vlasti sve što su izgleda želeli – da mogu da biju, snimaju, prate, a da njih ne snimaju, da njih niko ne sme da pomene, a kamoli pozove na odgovornost.

I ako se nekome i činilo da će Aleksandar Vučić morati bar malo da popusti, on je zapravo svoju prednost pre starta izborne trke i povećao.

Trčaće naprednjaci u prolećnoj izbornoj trci naredne godine predvođeni Vučićem, sa prednošću koja se ogleda u kontroli nad televizijama sa nacionalnim frekvencijama, uz već skupljene sigurne glasove u javnim preduzećima, parama građana kojima će raspolagati kao svojim, i, kako i najbolji student Pravnog zna, zastarelom ali ovde uvek tačnom rečenicom da je država ona koja ima monopol fizičke prinude.

Opozicija će, da njihov dogovor koji kasni i ne pominjemo, istu trku trčati sa đuletom oko članka – bez mogućnosti da dopre do većeg broja građana putem medija, uz bugarske vozove i ostale zlouopotrebe u izbornom danu.

I poslednja šansa da se ljudima pošalje poruka, da se do njih dopre, da neko kritikuje bilo koji potez predsednika Srbije i Vlade Srbije, predupređena je Zakonom o policiji.
Ne samo da oni koji izvuku pendrek neće odgovarati ni za kakva prekoračenja upotrebe sile, već će neki poput huligana koji su do sada koristili boksere, štangle, da bi zadržali svoje pozicije na narko-tržištu, Anonimni moleri koji farbaju u zastavu Srbije šta stignu, razni Levijatani, Narodne patrole, moći da očekuju i privremenu službenu legitimaciju ako ministar policije Aleksandar Vulin tako naredi.

Dakle, može da se kritkuje i protestuje – u svoja četiri zida.

Onaj koji neretko kaže da je kasno shvatio da je berlinski zid pao, koji demokratiju gleda kao isključivu vladavinu većine, morao bi da zna da je moderna država servis građana, a ne batina koja po njima udara.

Ta država podrazumeva vladavinu prava, koja važi za sve građane, važi i za ljude na vlasti koji daju tendere braći, poput premijerke i ministarke za rad i socijalna pitanja, važi za većinu tužilaca koji ćute.

Vlast je sebe učinila potpuno neodgovornom bilo za šta.

Sukobe interesa ministara i korupciju nejake institucije poput Agencije za sprečavanje korupcije proglašavaju dozvoljenim, podatke o raspolaganju novcem vlast krije i kazne za to plaća sredstvima građana.

Sada su zakonom, po kojem je pendrek iz raja izašao, date i odrešene ruke svakome ko poželi da uz ćagu vlasti izdeveta one koje obeleži vlast kao pogodnu metu.
Atmosfera oštrih podela dovedena je skoro na nivo iz devedesetih.

Iako predsednik stalno pominje kako će iza njega ostati putevi, zapravo ga se do sada sećaju samo po jednom Zakonu o javnom informisanju kojim je od 1998. do 2000 gušio medije.
A čini se da će ga se sećati i po Zakonu o policiji kojim je 2021. pokušao da uguši i svaki glas i protest.

Sem ako predsednik ne odluči da ne potpiše Zakon o policiji. Iz iskustva znamo da je to signal za parlament da se taj predlog zagubi i ne dođe i drugi put na Andrićev venac.
Ako potpiše, ostaje samo tračak nade da će ministar policije preporučiti da vodeni topovi koriste bar mlaku, ako ne toplu vodu.

Dobrodošli u zlatno doba pendreka.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar