Svakog leta držim radionice za novinare i novinarke o etičkom izveštavanju. Uglavnom je u fokusu odgovorno izveštavanje o nasilju, a nekad je tu i uopšteno izvešavanje u skladu sa Kodeksom novinara i svetonazorima profesije, za koju se čini da gubi svaki kompas. Uvek se pokrene isto pitanje: „Kuda ide odgovorno novinarstvo, u vremenu senzacija, laži i spinovanja?“ To pitanje se postavlja više od sto godina, od kad je Pulicer objavio strip „Žutog klinca“ i počeo da štampa novine sa velikim naslovima. Već tada je, kao proizvod rata između dva medijska imena, Pulicera i Hersta, dolazilo do lavine senzacionalističkih sadržaja, koji su imali i katastrofalne posledice, a sve u cilju skretanja pažnje čitalaca. Već sto godina se govori kako je „novinarstvo mrtvo“, ne samo u Srbiji, nego svuda gde ima ljudi koji pišu i izveštavaju, da bi to neki drugi ljudi čitali, gledali i formirali mišljenja na osnovu toga.