Kad god na površinu ispliva kakva brljotina postoji mogućnost da je u istu upetljan i Goran Vesić. Što je veća šteta veća je i šansa da je aktuelni ministar tu. A on u maniru nekadašnjih udbaša ide sa funkcije na funkciju, nedodirljiv, nasmejan, kao da je zaveštao organe kakvom naučnom institutu. Da se njegova pojava proučava kad već ne može da se sankcioniše.
No, da vidimo koliko je u obavljanju javnih poslova pouzdan ovaj demokrata sa naprednjačkom glavom. Pogledajmo najsvežiji primer: Sportski cntar Tašmajdan raspisao je tender za rekonstrukciju otvorenog bazena. Vrednost posla je 240 miliona. Naoko ništa neobično, međutim, taj bazen je rekonstruisan 2020. radovi su još sveži.
Posao je urađen u vreme kada je grad, na svoj način, vodio sadašnji ministar saobraćaja i građevinarstva. Pri rekonstrukciji smanjena je dubina bazena? Tadašnji gradonačelnik umesto gradonačelnika, uveravao je javnost da uplićavanje „neće uticati na organizaciju takmičenja“.
Vesićeva stručnost za ograničene objekte pala je na ispitu, nova rekonstrukcija upravo se radi da bi se povećala dubina, jer bazen „ne ispunjava uslove za održavanje međunarodnih takmičenja u vodenim sportovima“.
Mala je to dubioza koliki su ministrovi kapaciteti. Ako su tačne tvrdnje advokata Jovana Rajića iz organizacije RERI, nova zakonska rešenja čiji je idejni tvorac Vesićevo ministarstvo onda nam se crno piše. Reč je o tek usvojenom Zakonu o planiranju i izgradnji kojim se praktično državno zemljište poklanja sadašnjim korisnicima. Rajić ocenjuje da je usvajanje novog zakona „najveća pljačka u modernoj istoriji“. Poništene su odredbe o konverziji, odnosno o naknadi koja se plaćala pri pretvaranju prava korišćenja u vlasništvo nad parcelama. Naknada je i uvedeno da bi se štitila državna imovinu. Sada će oko pet hiljada hektara najskupljeg građevinskog zemljišta država pokloniti budućim investitorima. Bivša ministarka Zorana Mihailović tvrdi da to zemljište vredi oko 1,4 milijarde evra, dok Savet za borbu protiv korupcija smatra da će šteta dostići i desetak milijaradi. Goran Vesić nije prirodno glup, mada ume da se pretvara. Tako je uspeo da građanima i kolegama ministrima poturi mućak tvrdeći kako plaćanje konverzije nije dalo rezultate. Država je inkasirala
tričavih 30 miliona evra.
Druže Vesiću, i to je mnogo jer su i vrapci znali da će naknada biti ukinuta. Samo se čekalo da kakav majstor predloži zakon. Ko bi onda u takvim uslovima bacao 500.000 evra po hektaru. Srpski biznismeni jesu svakakvi, ali nisu budale.
Najjača argumentacija ministra za poklanjanje državnog zemljišta je da će to dati zamah gradnji i indirektno povećati državne prihode. Koliko i kako to nam nije objasnio. A šta ćemo ako se ne povećaju, ako bude isto kao sa smanjenjenjem dubine tašmajdanskog bazena?
Imalo je i drugih rešenja. Kao što reče ekonomista Božo Drašković moglo se pribeći ustupanju zemljišta investitoru „po principu placa na Vračaru“. Državi bi za
uzvrat pripalo 20 do 30 odsto izgrađenih kvadrata – i svi zadovoljni. Ovako imaćemo „ozakonjenje žestoke pljačke“. Profitiraće oni koji su kupili propale firme
zarad zemljišta, a sve u nadi da će se naći neko ko će im isto pokloniti.
Prošle godine novosadska policija uhapsila je trojicu carinika pod sumnjom da su oštetili budžet Srbije za šest miliona dinara. To je kriminal, a kad otuđiš državnu imovinu vrednu milijarde evra šta je u pitanju – pogrešna procena, politika ili namera? Ne može biti da i to nije pljačka budžeta. Onda, naravo ima logike pitanje iz naslova – može li dotični biti uhapšen? Da sam kojim slučajem kupio Luku Beograd, PKB, zlatiborske livade, IMT… za svaki hektar građevinskog zemljišta častio bi Vesića, i šefa mu, ne sa sto, već sa dvesta hiljada evra. Zaslužili su.
Zanimljivo da je zaštitnik Srba i Srbije, sveznajući predsednik pojurio da isti zakon potpiše. Žurilo mu se, a njegovi savetnici nisu videli ništa sporno. Sve po modelu Beograda na vodi. Može im se.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar