0
Samovolja jednog ugrožavala je sve, od imovine i života do nacionalnog interesa. Valjalo je tome stati na put, ustaviti. I bi Ustav - koji je sačinio Dimitrije Davidović, a usvojila Velika skupština, na Sretenje 1835. u Kragujevcu.
Ondašnji vlastodržac, Knjaz Miloš, pritisnut nezadovoljstvom i pobunama sarađivao je na izradi istog. Obrenovićeva vladavina kao da je bila uzor današnjem srpskom knezu.
„Praviteljstva nema nikakvog. Nego ste praviteljstvo vi sami; kada ste vi u Kragujevcu i praviteljstvo je u Kragujevcu; kada ste vi u Požarevcu i ono je u Požarevcu; kada ste u Topčideru i ono je u Topčideru. Kada ste vi na putu, i ono je na putu“, pisao je Milošu Vuk Stefanović Karadžić.
Nismo se pomerili za ovih, bezmalo, dvesta godina, samo je Topčider zamenjen Beogradom na vodi. Srbi su valjda jedini narod koji slavi Dan državnosti a da, suštinski, nema državu.
Nema parlament koji bi kontrolisao Vladu, nema predsednika koji poštuje Ustav, nema tužilaštvo koje goni režimski lopovluk. Potpuno je zgažen sretenjski duh o podeli vlasti.
Da nevolja bude veća ne zna se ni teritorija onoga što bi trebalo da bude država. Srbijom i dalje vlada knez bez ikakvog ograničenja. Narod stenje u besparici, a njegovo okruženje prazni državnu kasu kao što su kauboji pljačkali vozove na Divljem zapadu. Ko se pobuni biva kažnjen. To je učinak zakona u Srbiji od 1835. do danas.
Kada se vlast u februaru kiti Sretenjskim ustavom obično se prećutkuje njegova tužna sudbina. Ukinut je nakon 55 dana, po pritiskom velikih sila, Rusije, Turske i ondašnje Austrougarske.
Vazalni odnos ostao je glavna odlika i današnje Srbije. Imala je, doduše, Srbija i svojih blistavih trenutaka, na primer u vreme vladavine Kralja Petra Prvog. Tri centra vlasti -kruna, vlada i skupština nisu bili u rukama jednog čoveka – naprotiv. Kontrolisali su se, sarađivali i zazirali jedni od drugih.
Pročitajte još:
Samo se u takvoj Srbiji (1904.) moglo deseti da ministar finansija Lazar Paču, uz saglasnost kralja, ode u Nemačku, izdejstvuje zajam za naoružanje, a da onda
skupština odbije to zaduživanje. I da padne vlada.
U današnjoj Srbiji ministar finansija, inače nedostojan portfelja Laze Pačua, hvali se novim državnim dugom (1,75 milijardi dolara) kao velikim uspehom. To je samo poslednje u nizu zaduživanja koje su smislili knez i njegov potrčko. Sme li ovom dvojcu Orlićeva skupština da udari rampu, da zaustavi srljanje u dužničko ropstvo?
Da je Vuk danas živ poručio bi knezu – kad vi spavate Srbija se smiri. Kad zagalamite da se hapsi, bude uhapšen Mišković; kad namignete da se pusti Jovanjica, ono ga pusti; kad se busate ne dam Gazivode, ode celo Kosovo.
Dok se zaklinjete u slobode vaši trgovci kupuju glasove, a dobošari obmanjuju narod. Čitavo društvo baulja u predsretenjskom blatu. Imamo li mi ovakvi kakvi smo, sa iznutra okupiranom državom, sa knjiškim primerom samovolje jednog čoveka, pravo da obeležavamo dan kada je usvojen jedan od najdemoratskijih ustava, ne samo tog vremena.
Šta mi kao narod činimo da sačuvamo ono što se još naziva državom? I ko će nam biti kriv kad se jednog jutra setimo da Sretenja više nema.
BONUS VIDEO: Milenko Vasović: Srbija ima taj dar da prodaje trule jabuke
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare