Piše Maja Uzelac: A u nastavku limunade

...Lana je u suzama, steže mi ruku i jedva čeka kući / pitam šta joj je / kaže Idemo kući mama / Šta je bilo, Lana/ Morala sam nekog da otpustim i jako mi je teško.

Dakle: Lana, 8, bila je šefica postrojenja za izradu limunade od limuna i oranžade od je li pomorandže
Lana je, je l te, zaposlila dve drugarice, međutim ponudilo se još njih deset
Kad kažem ponudilo mislim stiglo i krenulo da prodaje limunadu zajedno sa njih tri.

Nakon što se prodalo limunade za slona na taj način što su smorili roditelje dede babe i dadilje da se naglo okrenu zdravlju i sljušte svako po pet-šest čaša (a da nisu ni svesni šoka koji će ti dobronamerni organizmi navikli na red bul kokakolu zero rakiju ili viski doživeti), deca su se zatekla s izvesnom količinom novca
čak iako su ignorisala prvu pretpostavku kapitalizma i na svaku limunadu trošila po dva limuna

Kažem
Videli su pare
I sad, normalno, svi
Šta će

Krenu da traže platu.
– Vredno su radili –
Dogovore se oni onako odokativno kako će svako dobiti po stotku
a Lana, pošto šefica, više.
Recimo trista.

Šefica dakle isplati plate međutim seti se kako ih je četvoro otišlo kući pre tog čina i silno se sneveseli. Griža savesti moriće je do sutra popodne, kada će svoju grešku ispraviti te teškom mukom povratiti miran san…

…ali ne pre nego što je majka
a to sam ja
Pita:
– Ali ko je kupio limun i pomorandže?

______

– Ja.

Od čijih para?
Svojih.
Mojih.

Da.
.

Pa koliko si potrošila para, Lana?

–
–
–
– Sve.
…

I

Odakle da počnem?
Pa
Bilo je:

Otpočetka…

Vidiš, Lana, prvo treba da imaš projekciju realne prodaje. To ti je ono: koliko limunade mislite da ima šanse da nam uvalite. Prebrojite roditelje, pomnožite sa aj da kažem tri. Onda stavite cenu, npr. 50, i pomnožite s brojem limunada. Onda izračunate koliko vam je limunova potrebno ukoliko u svaku limunadu ide pola limuna. Broj limunova pretvorite u kilograme, recimo da ih ima 5 u kg. Tada kupite toliko kila limuna, a kad izračunate koliko vam para ostaje nakon što ti vratiš početni kapital, tada shvatite koliko prodavačica smete da plaćate po stotku…

Suze se kotrljaju niz glatke tamne obraze

Kaže
Ja želim da naučim
Hoću
Majke mi

–

(U sledećem sikvelu, deca ulaze u novu fazu kapitalizma: kokice

Kupe veliku kesu, zatim to podele u čaše – evo ja prva se radujem da platim kao da je veliko ali da me se ograniči u proždiranju
Dakle
DA
zaboravimo za sad limunadu koja puna je komplikacija
jer
ovaj novi, prostiji, biznis model ima realnih šansi

kao što će vreme pokazati)

–
Ne plačite, deco

Brzo će budućnost
A u njoj, hteli-ne hteli, bićete preduzetnici
Jer politiku ću zabraniti, a kako drugačije ovde preživeti?

Samo gledajte da ste tajkuni

Jer ovi manji
Uvek traju samo do sledeće korone.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.

Bonus video: Glas, dirka, bas „Fragile“