Kada hodaš ovom zemljom okružen pretnjama i ovim sranjima sa svih strana, da li si već bog? Ili Isus Hrist koji hoda po vodi. Da li smo krenuli ka krstu da nas razapnu.
Upis u srednju školu, kasne rezultati, biće popodne, kažu. Rizik od oboljevanja od kovida, pune, prepune bolnice, prijateljima umiru bliski ljudi, nemaju gde da se leče, i protesti, policija bije ljude, baca šok bombe, moje koleginice su dobile pendrek po leđima radeći svoj posao.
Šta ćemo da radimo? Šta ćemo sad? Ne možemo nigde.
To su pitanja koja čujem i koja sebi postavljam, ali najviše se pitam u šta i kome da verujem danas u Srbiji. Zdravom razumu – ok. Nije baš da mogu da mu verujem u potpunosti, odavno je načet. Da li verujem u sebe, verujem, ali nemam ogromne moći trenutno, a toliko su mi potrebne. Da se samo malo nešto popravi. Da neko ozdravi, da nas ne biju, da ne brinem da li će sve biti u redu, da ima mesta u bolnicama, da teško bolesni imaju gde da se leče. E pa ne znam kome da se obratim i pomolim, zatražim milost. U boga ne verujem, nijednog, ali i da verujem, kom tačno bogu da se molim, kome u univerzumu?!
Kada se oko tebe događaju iracionalne svari, kada ljudi umiru a nisu morali da umru, kada se predsednik iživljava, a nije morao, kada se lomio grad, a nije morao, kada nam zatvaraju granice, kada nas prvo puste da kao živina šetamo, pa nas opet zaključavaju jer živina je previše šetala. Iskreno, nemam pojma kome da se pomolim. Čekaj da probam: Sveta majko Terezo, Sveta Marijo Magdaleno…Nešto sumnjam da će me čuti.
Kada hodaš ovom zemljom okružen pretnjama i ovim sranjima sa svih strana, da li si već bog? Ili Isus Hrist koji hoda po vodi. Da li smo krenuli ka krstu da nas razapnu. Tako deluje, tako je delovalo sinoć u Beogradu, i pre nekoliko nedelja u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici…Da li smo već svi razapeti na krstu i da li da se nadam uskrsnuću. Nemam problem sa tim, evo verovaću, majke mi.
Verovaću u bilo šta ako ćemo da prestanemo da hodamo među ovoliko leševa, ako će da prestanu da nas maltretiraju d.e.c.e.n.i.j.a.m.a.
Neću više ovo, bože koji god da si, boginjo!
Zasad ću da se pomolim Bobu Dilanu, trenutno jedinom bogu, dok mi u ušima ide Black Rider:
„Black rider, black rider, you’ve been living too hard
Been up all night, have to stay on your guard
The path that you’re walking, too narrow to walk
Every step of the way, another stumbling block
The road that you’re on, same road that you know
Just not the same as it was a minute ago
Black rider, black rider, you’ve seen it all
You’ve seen the great world and you’ve seen the small
You fell into the fire and you’re eating the flame
Better seal up your lips if you wanna stay in the game
Be reasonable, mister, be honest, be fair
Let all of your earthly thoughts be a prayer“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare