Ovog ponedeljka sledi nam repete nedelje. Imamo dan na ripit. Zaslužili smo da hrčak siđe malo sa točka. Pubertetlija Oćo prepoznaje sveopštu lenjost i koristi svaki trenutak da me aktivira - ko šta radi on bi napolje. Psi su odlični za varenje - šetnjom protiv viška uskršnjeg holesterola.
Obožavam praznike, kada se grad ispumpa.
Prizna da je umoran i izduši se – posveti se samom sebi usled nestanka mnogih stanovnika koji su pohitali na druge destinacije.
Čini se kao da se umiva u Suncu – ko mačka u lenjo popodne.
Ovog uzbudljivog aprila doduše jorgovan ne miriše, ali probuđena priroda direktno udara u aparat za rašmatavanje.
Evo u ovoj razglednici mogu vam se pohvaliti da učim da govorim – NE ZNAM.
Bejah sklona tome da slažem i kažem “Znam”, samo da bih skratila agoniju, ne bi li sagovornik prešao na poentu ili pak drugu temu, a ne da nisam znala nego nisam imala pojma.
*
U Japanu je na primer sramota govoriti da sve znaš.
Ah, ta moja omiljena druga planeta – zemlja izlazećeg sunca na kojoj bih želela da boravim i da upijem mnogo toga.
Kad mogu oni, mogu i ja da ne znam.
Ponekad me opterećuje što ovde neretko svi sve znaju.
Što bi grafit rekao – „Svi sve znaju“.
Zidovi su pametni.
*
Čoveče, ovde živi najveći broj eksperata za sve.
Tu su i stručnjaci za rozen torte, plastičnu hirurgiju, feng šui, aroniju, igru Jokića, ishranu Noleta, Putinove planove, tuđe živote & bankovne račune.
Pakao je to jedan prilično veliki sve znati, u sve se razumeti,
Ovog aprila učim da oslobodim svoju memoriju nepotrebnog znanja i glava mi je postala lakša, lokne mi duže stoje, o/smeh je češće na licu, korak mi je lak i sklona sam namigivanju.
Živela rasterećnost.
*
Većinu bizarnih i neupotrebljivih informacija za stvaran svakodnevni život izbacila sam vanka jer da, imam Njegovo Veličanstvo Gugl.
I ovako mi je brže da ukucam šta mi treba, nego da se te iste stvari setim.
Tako da kvizovi ne računajte na mene, preživeće vi već i bez ove LUjke.
*
Takođe, od ovog Uskrsa – počela sam da igram igru “SVIĐA MI SE”. Pravila su sledeća – svaki dan novih 5 /i slovima pet/ stvari i pojava moraju da mi se svide.
Imam i posebnu svesku ukoričenu u anduluzijsku čipku u kojoj vredno beležim svaki dan krasnopisom spisak – divota života.
Pomislio bi čovek da ću se naći u problemu jer pravilo je da nema ponavljanja, ali verujte mi veća mi je frka da neću uspeti da sve što mi se sviđa popišem dok sam na Zemlji.
*
Računovodstvo ovozemaljskih lepota je od sada moja doživotna misija. Savršeno je jer uđeš u novi dan sa osećajem “Zdravo svete – zadivi me, izvoli!”
Zemljo, „wow-Me“, obori me sa nogu, ostavi me bez daha, zavedi me. I, onda sve se nadam da će svet početi da mi baca u oči takve lepote da ostaneš fasciniran jer počinješ da u svemu vidiš nešto zadivljujuće.
Na primer – smokva koja raste iz zida.
Kako, odakle, frapiraš se snagom života koja je odlučila da bude tu i „izdominira“ kaldrmu.
*
Fucnuta, čak jezivo zarđala šerpa na tufne u kojoj mesnate muškatle zovu mače na orgije, baš kao u onoj prošlovekovnoj izreci “Rasturiću te k’o mače muškatle”.
Onda prolazim pored Crkve Svetog Marka i bup iz sveštenikove odore izviri Zanoti patika.
Dobra gilja, čovek bi pomislio gledajući u obuću da se kostimirao.
Srela sam i Đoleta sa bebom koja ima obraze koje kad štipneš napuniti se duša nekom neobjašnjivom srećom, kao kad smo bile male pa u Jevremovoj pucale ladolež pod prstima i onda te to ispuni nekim neprepričljivim ushićenjem.
U pošti dok čekam red u potpuno kafkijanskoj atmosferi, provalim da neugledna žena ispred mene koju život aktivno šiba ima ruke i prste toliko lepe da bi joj tamo negde plaćali milione da reklamira nakit.
Preporučujem vam ovu igricu jer postoje i odlični side efekti.
Pojačavaju se ozarenja, radost i ljubav prema životu kao jednoj nadasve neobičnoj pojavi.