Luna Lu Foto: Marko Krunić/Promo

Ispred veterinarske ambulante čuvenog Brace na Čarobnom bregu stvorio se red Oćovih rođaka. Trava srodna ječmu poznata i kao Popino prase (Hordeum murinum) pravi probleme. Ulazi u šape i uši kućnih ljubimaca. Muka živa znana kao "krpiguz". Kako u životinjskom carstvu, tako i u svetu ljudi.

I „voila!“ – jul je pred nama.

Neobičan jul.

Između pakovanja stvarnih i imaginarnih kofera & protesta.

Nininih krofni & oficirskih sablji.

Gladni ostvarenih želja – kućne eksel tabele nam poručuju – štrihuj.

Izbaci. Prekombinuj.

Skuplju zameni jeftinijom verzijom.

Traže se želje na akciji. Povoljno, uz deset kupona.

Ali, teško je cenjkati se sa potrebama sopstvene duše.

*

Ovog jula širom otvorenih očiju kao da shvatamo kako su naše želje kidnapovale persone koje su napravile dil sa Mefistom.

Prodali duše đavolu, a nas stavili u rem.

O tome jasno i glasno govori predstava, obavezna lektira za od jeseni – grandiozni Geteov komad – „(Pra)faust“. Beogradsko dramsko pozorište.

Režija Boris Liješević.

Boris je pogodio u centar.

Aplauz i ovacije.

*

U vremenu preispitivanja – svi smo mi pomalo Faust.

U intervju za „Danas “ – pojasnio nas je.

“ Mnoga pitanja koja Faust postavlja, pita se svaki čovjek. Mnoge stvari koje mu se dešavaju, dešavaju se mnogim ljudima. Pogleda unazad i ne vidi ništa. I čini mu se da je život promašen, da nije ni živio, da nikada nije osjetio dah života. Da je sve trebalo drugačije. Da zna “samo ono što znao je i pre”, da ništa nije stekao, nikud stigao…

Tada kreće depresija, nezadovoljstvo, krize, opasne ideje. Tada se otvara prostor za đavola. Đavo koji mu dolazi svakodnevno kuca na vrata ovoga svijeta. Ali on ga se ne plaši. “Ne bojim se đavola niti pakla”, samouvjeren je i gord pred životom, drzak. Drsko je patiti ako na neka pitanja ne možemo pronaći odgovore, što nam nije dato, što nismo veći nego što jesmo. Drsko je toliko baviti se sobom i svojom patnjom. To je drskost primjerena današnjem čovjeku. Današnjem čovjeku potrebna je skromnost i strpljenje.“

*

U eri bahatih, osionih, oslepelih od moći, a NEmoći, ishitrenih i vrlo opasnih – uviđam koliko smo daleko od mudrosti skromnosti i strpljenja.

Daj Bože da grešim.

Možda se meni samo čini da je ta daljina u svetlosnim godinama – moguće da je mnogo bliže.

*

Dizni fantazija Beogradske filharmonije konačno pred publikom, na otvorenom.

Nebo kaže – ovaj put može.

Biće bez kiše.

Mask Elon ograničio broj tvitova koji korisnici mogu da konzumiraju dnevno – 600 poruka za prosečnog korisnika, 6000 za verifikovanog, 300 za pridošlog.

Ni u jednom segmentu života na planeti nismo jednaki.

Imaš pare – nemaš.

Imaš plavu kvačicu – nemaš.

Imaš slobodu – nemaš.

Imaš prava – nemaš.

Za neke pravde ima na angro, za druge ni za pod zub.

Algoritam koji upravlja našim životima – nemilosrdan je – on se hrani podelama i koristi svaku ljudsku slabost u sopstvenu korist.

Pitanje je samo da li ćemo biti mudriji pa ga zbuniti i iznenaditi na spavanju.

*

Ovim julom valja koračati bosonog – modni magazini poručuju – i espadrile su IN.

Mornarske štrafte su dobrodošle, kao i slamnati šeširi. Tverkovanje na gradskim ili morskim plažama za potrebe reels-a i storija pojava je koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. Nekome se na nju prevrće želudac, neko diže obrvu, a nekom se pokreće erotski fantazam.

*

Na meniju izdavača svakakvih delicija ima – knjige su spas. Em što pokreću čulni metabolizam em što nam čuvaju zdrav razUM.

Bilo da ćemo ih čitati na rivijeri, bazenu ili pak terasi ili u prevozu – hrana su za dušu.

Sa lista bestselera kao preporuka stižu nam majstorije raznih žanrova.

Eto, na primer, tu su nove avanture Frica i Dobrile – Srđana Valjarevića – „Brod koji je zaplovio kroz maglu“.

Za ljubitelje poezije – Vladimir Skočajić Skoča i zbirku „Ponekad se probudiš u Beogradu“.

Ponovo su aktuelni klasici – Balzakovi „Malograđani“ i Helerova „Kvaka 22“.

A za nas ljubitelje trilera i istinitih neverovatnih zapleta – Dejan Stojiljković nas uvodi u uzbudljivu priču o neukrotivom geniju i misterioznoj smrti pesnika Branka Miljkovića.

Roman „Zvezda nad prazninom“ podseća nas ovog jula koliko je opasno ubijati pesnike.

Kad tad sve će izaći na videlo – dobra je vest, znaj.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar